Kometa C/2025 K1 (ATLAS) — poreklom iz Oortovog oblaka — raspala se na više fragmenata nakon što je 8. oktobra prišla Suncu na oko 31 milion milja (50 miliona km). Austrijski astrofotograf Michael Jäger snimio je timelapse koji prikazuje razdvajanje fragmenata 12., 14., 18., 19. i 20. novembra. Kometa je imala retku zlatnu boju, verovatno zbog manjka ugljikovih molekula; očekivano blisko posmatranje 25. novembra sada je manje verovatno, ali fragmenti su i dalje vidljivi u sazvežđu Lav uz dobar teleskop.
Počivaj u miru, „drugi ATLAS“ — kometa C/2025 K1 se raspala u fragmente, zadivljujući snimci
U svemiru kraj može biti spektakularan — to potvrđuje sudbina komete C/2025 K1 (ATLAS), koja se nakon bliskog susreta sa Suncem polako raspada. Novi snimci i timelapse animacije prikazuju kako se njeno jezgro cepa i fragmenti polako odlaze jedan od drugog.
Otkrivanje i perihelium: C/2025 K1 potiče iz Oortovog oblaka i otkrivena je u maju preko mreže ATLAS teleskopa. Perihelium je dostigla 8. oktobra, približivši se Suncu na oko 31 milion milja (50 miliona kilometara). Iako je inicijalno prošla neprimećeno, kometa je početkom novembra privukla pažnju zbog retke zlatne nijanse svoje kome i repa.
Raspad i snimci: 13. novembra astronomi su prijavili da se kometa raspala na nekoliko fragmenata. Austrijski astrofotograf Michael Jäger dokumentovao je raspadanje i objavio timelapse koji prikazuje fragmente na snimcima od 12., 14., 18., 19. i 20. novembra. Kako je Jäger rekao za Spaceweather.com:
"Nakon skokova sjaja početkom novembra, mogli smo da pratimo kako se ova kometa tokom poslednje dve nedelje razdelila na tri svetlija fragmenta."
Kasnija posmatranja ukazuju da se pojavio i manji, četvrti fragment, iako on nije vidljiv u objavljenoj animaciji.
Zašto zlatna nijansa? Zlatnu boju kome i repa naučnici objašnjavaju neuobičajeno malim udelom ugljikovodoničnih molekula (npr. dikarbon, ugljen-monoksid, cijanidi) u jezgru komete. Astronom David Schleicher iz Lowell opservatorije istakao je da su samo dve druge poznate komete imale još manji sadržaj ovih molekula.
Posmatranje sa Zemlje: Istraživači su se nadali da će bliži susret sa Zemljom 25. novembra omogućiti dodatna merenja sastava, ali raspadom komete ta očekivanja su umanjena. Ipak, raspali fragmenti i dalje su vidljivi u sazvežđu Lav za posmatrače sa dobrim amaterskim teleskopom ili snažnim dvogledom.
ATLAS — ne jedna, već mnoge komete: Naziv ATLAS dolazi od mreže teleskopa poznate po otkrićima objekata blizu Zemlje. Od 2015. ATLAS je otkrio desetine kometa, uključujući nekoliko zapaženih u poslednjih par godina. Najpoznatiji član familije je interstelarna kometa 3I/ATLAS, koja je stigla izvan Sunčevog sistema i dostigla perihelium 29. oktobra; njen najbliži prilaz Zemlji očekuje se 19. decembra (oko 168 miliona milja ili 270 miliona km).
Šta dalje očekivati? Fragmentacija komete daje naučnicima priliku da prouče unutrašnju strukturu i hemijski sastav tela nastalih u udaljenim delovima Sunčevog sistema. Iako je C/2025 K1 sada u fazi raspadanja, snimci poput Jägerovog timelapse-a pomažu da se bolje razumeju procesi koji razaraju komete pri prolasku pored Sunca.
Izvori i zahvalnost: Michael Jäger (astrofotograf), David Schleicher (Lowell Observatory), Spaceweather.com.
Pomozite nam da budemo bolji.
