Emanuel Makron najavljuje desetomesečni dobrovoljni program nacionalne službe sa naknadom do 10.000 €, ciljajući na povećanje rezervi za do 50.000 ljudi godišnje. U prvoj godini planira se obuka 2.000–3.000 učesnika, uz postepeno povećanje. Vlasti naglašavaju da program ostaje dobrovoljan i da nema namere da se mladi šalju na front.
Makron uvodi desetomesečnu dobrovoljnu službu uz naknadu do 10.000 € — cilj: 50.000 rezervista godišnje
Predsednik Francuske Emanuel Makron najavio je plan za značajnu promenu nacionalne službe: desetomesečni, dobrovoljni program s novčanom naknadom do 10.000 €, namenjen jačanju aktivnih snaga i rezervi zemlji.
Planom je predviđeno da se u prvoj godini obuči oko 2.000–3.000 učesnika, uz postepeno povećanje do ciljanih 50.000 novih rezervista godišnje. Program ostaje dobrovoljan — vlasti ističu da nema reči o vraćanju obavezne regrutacije niti o slanju mladih na front.
Trenutni oblik francuske nacionalne službe, uveden 2021. godine, obuhvata dve nedelje obuke i dve nedelje društvenog rada i imao je ograničen odziv. Ova nova, produžena šema zamišljena je da ne samo popuni vojnike već i stvori veći bazen rezervista koji bi mogli biti mobilisani u slučaju krize.
Zašto promena sada? Najviši vojnici upozorili su na rastuće bezbednosne rizike u Evropi. Načelnik Generalštaba kopnene vojske general Pjer Šil rekao je da je cilj „pribaviti masu“ potrebnu za opstanak oružanih snaga u potencijalnom sukobu. Francuski načelnik generalštaba Fabijen Mandon izazvao je pažnju izjavom da se zemlja mora pripremiti „da izgubi svoju decu“ ukazujući na mogućnost konfrontacije sa Rusijom do 2030. — izjavu koju su vlasti ubrzo pojasnile kao poziv na oprez i pripremu, a ne na ratnu politiku slanja trupa u inostranstvo.
Francuske oružane snage trenutno broje otprilike 200.000 aktivnog osoblja i oko 47.000 rezervista; planovi predviđaju rast na oko 210.000 aktivnih i 80.000 rezervista do 2030. godine.
Kontekst promene vidi se i u poređenju sa drugim evropskim državama: baltičke zemlje su uvele ili pooštrile vojnu obavezu, a neke države, poput Danske, razmatraju obavezne elemente regrutacije. Nemačka je nedavno usvojila model dobrovoljne službe posle unutrašnjih rasprava o mogućem obaveznom elementu.
"Ako želimo da se zaštitimo, mi Francuzi — što mi je jedina briga — moramo pokazati da nismo slabi pred silom koja nam najviše preti," izjavio je predsednik Makron.
Šta sledi: Detalji programa i plan implementacije trebalo bi da budu predstavljeni tokom najavljene posete pešadijskoj brigadi na jugoistoku Francuske. Ključno pitanje za javnost i političare biće motivacija potencijalnih dobrovoljaca, troškovi programa i način uklapanja nove službe u postojeću odbrambenu strategiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
