Diplomatski napori su intenzivirani posle curenja 28-tačkanog nacrta, koji je potom skraćen na 19 tačaka. Glavni sporovi ostaju teritorija Donjecka i Luganska, demilitarizacija i budućnost odnosa Ukrajine prema NATO-u. Moguće kompromise čine konkretne, ne‑NATO bezbednosne garancije i taktička rešenja za prisustvo savezničkih kontingenata. Međutim, bez saglasnosti Rusije i jasnih garancija za Kijev, prelaz sa pregovora na trajni mir deluje daleko.
Mogu li aktuelni pregovori zaista okončati rat u Ukrajini? Šta treba znati
Sastanci u Švajcarskoj, razgovori u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i planirana poseta predsednika Zelenskog SAD — diplomatski zamah je pojačan, ali ključna pitanja ostaju nerešena. Nakon curenja prvobitnog 28-tačkanog nacrta, koji je izazvao oštru kritiku kao naklonjen ruskim zahtevima, dokument je navodno skraćen i izmenjen. Ipak, centralne „crvene linije” obe strane — teritorija, demilitarizacija i budućnost odnosa prema NATO-u — i dalje ograničavaju prostor za kompromis.
Šta se dogodilo sa nacrtom?
Prvobitni nacrt sa 28 tačaka izazvao je snažnu reakciju Kijeva i evropskih saveznika koji su ga ocenili kao previše popustljivog prema ruskim zahtevima. Nakon intenzivnih pregovora, izvorno je rečeno da je dokument skraćen na 19 tačaka i da su neke sporne odredbe uklonjene ili odložene za kasnije pregovore između vodećih lidera.
Glavne tačke sporenja
Teritorija: Moskva traži formalno priznanje kontrole nad delovima Donjecka i Luganska. Za Kijev je neprihvatljivo predanje teritorija koje trenutno ne kontroliše Rusija, ali je ranije razmatrana mogućnost prekida vatre duž sadašnjih linija fronta — što bi de fakto učvrstilo postojeću okupaciju.
Demilitarizacija: Jedan od predloga predviđa stvaranje demilitarizovane zone u takozvanom "tvrđavnom pojasu" istočne Ukrajine, područjima koja su već pod jakim ruskim uticajem. Detalji izricanja prava kontrole — šta bi Rusija kontrolisala "de facto", a šta bi važilo prema međunarodnom pravu — biće presudni.
NATO i bezbednosne garancije: Moskva traži ustavne zabrane priključenja Ukrajine NATO-u i ograničenje njenih oružanih snaga. Kijev traži pouzdane bezbednosne garancije i mogućnost dugoročne putanje ka alijansi. Moguće rešenje koje se pominje jeste paket konkretnih, ali ne-NATO garancija — uključujući bilateralne kontingente zemalja članica NATO-a koji bi delovali pod nacionalnim barjakom kao "trip‑wire" snage.
Politički i vojni kontekst
Diplomatski napori su obnovljeni pod pritiskom spoljnopolitičkih inicijativa, ali situacija na terenu se menja: Rusija beleži spor ali konstantan napredak, što joj daje veći pregovarački kapital. Analitičari upozoravaju da rat uglavnom završava kad su obe strane dovoljno iscrpljene i kada prihvatanje mira donosi više koristi od nastavka sukoba — stanje koje još nije postignuto.
Unutrašnji pritisci
Ukrajinska vlada se suočava i sa unutrašnjim izazovima — skandal oko navodnih koruptivnih poslova prouzrokovao je ostavke ministara i povećao politički pritisak na administraciju, ali predsednik Zelenski i dalje zadržava značajnu podršku u javnosti.
Šansa za kompromis?
Iako su neki sporni elementi iz prvobitnog nacrta uklonjeni, pregovori ostaju krhki i zavise od reakcije Moskve. Dodatne tehničke i političke diskusije, uključujući moguće anekse sa bezbednosnim garancijama, očekuje se pre nego što bilo šta bude finalizovano.
„Mnoge temeljne odluke još nisu rešene — ključ će biti kako se napišu finese: pravo de facto kontrole naspram međunarodnog priznanja, i kakve sigurnosne garancije su prihvatljive Ukrajini,”
U narednim nedeljama predstoji više rundi razgovora, a konačan ishod zavisi od političke volje svih uključenih strana i od strateške dinamike na terenu.
Autori: Matthew Chance, Oren Liebermann, Natasha Bertrand, Victoria Butenko.
Pomozite nam da budemo bolji.
