Priobalne vode Kalifornije se brzo zakiseljuju — posledice za morske vrste mogu stići već sredinom veka

Vode uz obalu Kalifornije, deo jednog od najproduktivnijih morskih ekosistema na svetu, zakiselile su se znatno brže nego većina svetskih mora u proteklih oko sto godina, pokazuje novo istraživanje objavljeno u stručnom časopisu.

Istraživanje se fokusira na sistem Kalifornijske struje, koji teče južno od Britanske Kolumbije do poluostrva Baja Kalifornija, i na susedni Salish Sea (uključujući Puget Sound i moreuz Juan de Fuca). Modeli zasnovani na najgorem scenariju emisija pokazali su da bi ova priobalna područja mogla postati znatno manje pogodna za mnoge morske organizme u narednim decenijama.

Zašto je ova oblast osetljivija?

Priobalne vode ovog regiona prirodno su kiselije zbog procesa uzdizanja dubinskih voda (upwelling). Taj proces iz dubine donosi bogate hranljive materije koje hrane plodnost morskih sistema, ali te iste dubinske vode sadrže i više rastvorenog CO2 i produkte razgradnje organske materije — što dovodi do nižeg pH.

„Region je na prednjoj liniji uticaja zakiseljavanja okeana,” kaže Mary Margaret Stoll, koordinatorka studije. „Pruža uvid u uslove koji se očekuju u drugim delovima okeana u narednim decenijama.”

Šta su istraživači uradili?

Autori su kombinovali klimatske simulacije sa hemijskom analizom istorijskih i recentnih uzoraka korala. Analiza uključuje merenje bora u skeletima korala — elementa čije se prisustvo menja sa kiselosti vode u vreme formiranja korala. Upoređivanjem korala prikupljenih krajem 19. veka (1898–1894) i uzoraka s istih lokacija iz 2020. istraživači su kvantifikovali promene u zakiseljavanju.

„Uspeli smo da uporedimo stare korale iz zore industrijske revolucije sa modernim koralima sa istih lokacija i utvrdimo koliko je došlo do zakiseljavanja,” objašnjava koautor Alex Gagnon.

Modeli i analize su pokazali da su porasti CO2 u sistemu Kalifornijske struje tokom proteklog veka u proseku pretekli prateće poraste u atmosferi za oko 50%. U Salish Sea porast je bio približno 40% iznad atmosferskog trenda. Drugim rečima, ovi priobalni sistemi apsorbuju i akumuliraju CO2 brže nego većina otvorenog okeana.

Moguće posledice i neizvesnosti

Zakiseljavanje otežava organizmima koji grade školjke i kosti — poput rakova Dungeness, ostriga i korala — da formiraju i održavaju svoje skelete. To može imati kaskadne efekte kroz lance ishrane i ugroziti lokalna ribarstva.

Autori upozoravaju da, pod ekstremnim scenarijem emisija (visoki rast upotrebe uglja), negativni efekti u priobalnim vodama mogu nastupiti decenijama ranije nego što se očekivalo — već u periodu između 2050. i 2070. godine. Ipak, stručnjaci napominju da je taj scenario težak ishod i da bi realniji, manje ekstremni scenariji dali mekšu projekciju. Ipak, analiza „gornjih granica” pomaže u razumevanju šta nas može čekati ako emisije ostanu visoke.

„Korisno je videti kako izgledaju ti spoljnji ogranci mogućnosti — to nas podseća šta se događa ako ne smanjimo emisije CO2,” kaže oceanografkinja Tessa Hill.

Nezavisni stručnjaci ističu i potrebu za produbljenim i stalnim posmatranjem obalnih voda kako bi se bolje pratili trendovi i spremile adekvatne mere prilagođavanja i zaštite.

Šta možemo učiniti?

Autori i komentatori pozivaju na pojačano praćenje, smanjenje lokalnih zagađenja i mera upravljanja ribarstvom, kao i globalne napore za smanjenje emisija stakleničkih gasova. Svaka lokalna mera — od kontrole otpadnih voda do zaštite staništa — doprinosi smanjenju stresa na priobalne ekosisteme.

Zaključak: Priobalne vode Kalifornije i Salish Sea pokazuju ubrzano zakiseljavanje u odnosu na atmosferu i otvoreni okean; bez smanjenja emisija i bez dodatnih mera zaštite, posledice po morske zajednice i ribarstvo mogu se pojaviti ranije nego što se očekivalo.