Studija u časopisu Science pokazuje da se mehurići gasa mogu formirati duboko u vulkanskom provodniku i stvoriti kanale koji postepeno oslobađaju pritisak, sprečavajući eksplozivne erupcije. Primeri uključuju Quizapu (1846–1847) i Mount St. Helens (1980). Laboratorijski eksperimenti su potvrdili da smicanje (shear) favorizuje ranu formaciju mehurića i njihovo spajanje u gasne puteve.
Tajna mirnih erupcija: kako mehurići u vulkanskom provodniku sprečavaju eksplozije
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Science otkriva zašto neke vulkanske erupcije protiču mirno i sporo iako je magma bogata gasom. Umesto da gasovi naglo podignu pritisak i izazovu eksploziju, mehurići gasa mogu se formirati duboko u provodniku, spojiti i napraviti kanale kroz koje pritisak postepeno izlazi — delujući poput ventila.
Istorijski primeri: Čileanski Quizapu je 1846–1847. mirno izbacio veliki tok lave površine oko 20 kvadratnih milja, a mesecima pre devetosatne erupcije Mount St. Helensa 1980. u krateru je tekao viskozan, gasom bogat lava koji je, umesto da eksplodira, polako ispunjavao stožac. Eksplozija St. Helensa desila se tek nakon zemljotresa i lavine koja je oslobodila pritisak u planini.
Kako to funkcioniše
Ključni mehanizam je smicanje (shear). U provodniku se duž zidova javlja veće trenje nego u centru, pa jezgro magme teče brže. Taj razmak u brzini „gnetuće" magmu i omogućava stvaranje mehurića već na većim dubinama. Kada se mehurići stapaju, formiraju mreže ili kanale kroz koje gas može bezbrižnije da pobegne pre nego što pritisak poraste do kritične tačke.
"Možemo tako objasniti zašto neke viskozne magme izlaze blago umesto da eksplodiraju, uprkos visokom sadržaju gasa," izjavio je Olivier Bachmann, koautor studije sa ETH Zürich.
Dokazi iz laboratorije
Tim je fenomen reproducirao u laboratoriji koristeći gustu tečnost koja podseća na rastopljenu stenu, zasićenu ugljen-dioksidom, te primenjujući sile smicanja. Posmatrali su kako se mehurići formiraju, spajaju i stvaraju puteve za oslobađanje gasa — tačan proces koji može sprečiti nagli porast pritiska.
Zašto je to važno
Otkriće menja način na koji se tumače signali iz unutrašnjosti vulkana: visok sadržaj gasa sam po sebi ne znači neizbežnu eksploziju. Uključivanje efekata smicanja u modele vulkanske aktivnosti može pomoći u preciznijim procenama rizika i boljem razumevanju ponašanja različitih vulkana.
Međutim, autoriteti upozoravaju da ovaj mehanizam ne isključuje mogućnost eksplozivnih erupcija — spoljašnji poremećaji (npr. zemljotres ili odron) mogu naglo osloboditi pritiskane gasove i pokrenuti snažnu erupciju, kao što je bio slučaj sa St. Helens.
Pomozite nam da budemo bolji.
