Nova studija u časopisu Cell otkriva da akutni stres aktivira simpatikus i oslobađanje noradrenalina, što kod miševa izaziva nagli talas kalcijuma u mitohondrijama brzoraslih ćelija folikula (HF‑TACs). To dovodi do oštećenja ćelija, nekroze i snažne upale koja pokreće stvaranje autoreaktivnih imunih ćelija koje mogu napasti bulbus dlake. Nalaz objašnjava zašto se alopecija areata može ponavljati i ukazuje na moguće ciljeve za buduće terapije, uz napomenu da su rezultati dobijeni na miševima.
Kako akutni stres može uništiti ćelije koje stvaraju dlake i pokrenuti alopeciju
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Cell otkriva mehanizam kojim akutni stres može brzo i masovno oštetiti ćelije koje proizvode dlake kod miševa, što može objasniti pojavu i ponavljanje alopecije areate povezane sa stresom.
Kako su istraživači testirali efekat stresa
Istraživači na čelu sa Ya‑Chiehem Hsu koristili su model na miševima da prouče osetljive ćelije folikula. Umesto direktnog delovanja na folikule, tim je izazvao jak akutni stres ubrizgavanjem resiniferatoksina (supstance slične kapsaicinu), koja aktivira simpatetički nervni sistem. Već nakon 24 sata zabeležen je gubitak oko 30% folikula dlake u tretiranim životinjama.
Otkriveni mehanizam štete
Istraživači su primetili da su najviše pogođena područja kože bila bogata simpatičkim nervnim vlaknima. Aktivacija simpatikusa dovodi do oslobađanja noradrenalina (norepinefrina), koji deluje na specifične receptore u brzoraslim ćelijama folikula poznatim kao HF‑TACs (ćelije prolazne amplifikacije u folikulu dlake). Te ćelije intenzivno zavise od mitohondrija zbog velike potrebe za energijom.
Nagla stimulacija receptorâ izaziva prodor velikih količina kalcijumskih jona u mitohondrije, što dovodi do njihovog oštećenja i kvara. Oštećene ćelije ne umiru planiranom, kontrolisanom apoptozom, već nekontrolisanim procesom sličnim nekrozi, pri čemu ćelije pucaju i oslobađaju signale koji pokreću snažnu lokalnu upalu.
Veza sa autoimunitetom i ponavljanjem bolesti
Upala je dovela do povećanja broja imunih ćelija u limfnim čvorovima i pojave autoreaktivnih limfocita — ćelija koje će napadati sopstveno tkivo. U modelu je pokazano da te autoreaktivne ćelije mogu da uđu u bulbus dlake i oštete ga, reprodukujući promene karakteristične za alopeciju areatu.
Posebno značajan nalaz je da jedno akutno izlaganje stresu „sensitizuje" folikle i imuni sistem: miševi koji su ranije bili pod stresom kasnije su, pri ponovnoj upalnoj stimulanaciji (npr. tokom infekcije), ponovo doživeli napad na folikule, dok miševi bez prethodnog stresa nisu imali isto oštećenje. To objašnjava zašto se kod nekih ljudi alopecija može ponavljati dugo nakon početnog stresnog događaja.
Implikacije i ograničenja
Studija identifikuje više tačaka u toj kaskadi — aktivacija simpatikusa, oslobađanje noradrenalina, kalcijumski talas u mitohondrijama i nastanak autoreaktivnih ćelija — koje bi mogle postati meta budućih terapija za sprečavanje stresa‑povezanog gubitka kose. Ipak, autor(ka) istraživanja ističe da su rezultati dobijeni na miševima i da je potrebna dodatna istraživanja pre nego što se preporuče tretmani za ljude.
Ovaj članak je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za savete o lečenju gubitka kose obratite se lekaru.
Pomozite nam da budemo bolji.
