SAD podržavaju plan podelе Gaze: šta znače „alternativne bezbedne zajednice“ za Palestince

Državni sekretarijat Sjedinjenih Država izrazio je podršku konceptu „alternativnih bezbednih zajednica“ (ASC) u Gazi — predlogu koji bi praktično podelio enklavu na izraelski kontrolisanu „zelenu zonu“ i oblast pod kontrolom Hamasa, tzv. „crvenu zonu“.

Portparol Stejt departmenta rekao je da se ASC pristup smatra načinom za brzo pružanje sigurnog smeštaja, ali je priznao da su mnogi ključni detalji i dalje nejasni. Prema dostupnim izveštajima, obnovu bi trebalo dozvoliti uglavnom na teritorijama pod izraelskom kontrolom, dok bi delovi gde Hamas i dalje deluje ostali bez garancije obnavljanja.

To znači da veliki deo od oko 2,2 miliona stanovnika Gaze — uključujući grad Gazu i centralne oblasti kao što je Deir el-Balah — najverovatnije neće dobiti brzu obnavljanje doma, iako žive u teškim humanitarnim uslovima.

Neki predlozi podrazumevaju da bi ASC kompleksi bili sastavljeni od naselja kapaciteta oko 20.000–25.000 ljudi, organizovanih u kontejnerskim jedinicama sličnim onima iz operacija hitne pomoći. Nije jasno kako bi takvi kompleksi mogli da se prošire da prime svu raseljenu populaciju Gaze.

„Ako bi oni uspeli da uspostave normalne uslove, ljudi bi možda otišli tamo, ali nije izvodljivo. Šta će uspostaviti i s kojom infrastrukturom? Trebaće voda, struja. To bi trajalo godinama,“

Razočaravajući bilans sukoba beleži više od 69.700 mrtvih Palestinaca, dok je najmanje 1,9 miliona ljudi raseljeno. Oko 92% stambenog fonda je oštećeno ili sravnjeno sa zemljom, pa stotine hiljada ljudi živi u šatorima pred dolazak zime.

Zvaničnici povezani sa planom procenjuju da bi izgradnja prvog ASC kompleksa mogla da košta desetine miliona dolara, dok bi ukupni troškovi obnove Gaze mogli da iznose najmanje 70 milijardi dolara i traju decenijama. Još nije jasno ko će snositi te troškove: izvori navode da je ranije bilo protivljenja finansiranju od strane nekih administracija, a izraelski političari nisu dali konačne izjave o obavezi plaćanja.

Dostupnost „zelene zone“ za Palestince bi bila strogo kontrolisana. Izveštaji ukazuju da bi bezbednosne provere mogle dati Izraelu efektivan veto nad time ko sme da uđe u kompleks, što zabrinjava evropske diplomate i humanitarne organizacije jer bi kriterijumi mogli isključiti velik broj ljudi, uključujući državne službenike, medicinsko osoblje i njihove porodice.

„Mi dostavljamo pomoć tamo gde su ljudi. Ne pružamo usluge tamo gde bismo želeli da ljudi budu — to je suprotno filozofiji pomoći i razvoja,“

Humanitarne organizacije upozoravaju da pružanje pomoći samo stanovnicima određenih zona, dok se drugi isključuju, krši osnovna načela humanitarnog rada. Arapski i evropski zvaničnici, kao i nevladine organizacije, strahuju da bi podela na „crvenu“ i „zelenu“ zonu mogla otvoriti put ka trajnoj podeli teritorije ili promenama demografske strukture koje bi neke uporedile sa ranijim slučajevima stvaranja zaštićenih enklava u drugim regionima.

Političke izjave unutar Izraela dodatno podgrevaju zabrinutost: neki zvaničnici i lideri naseljenika otvoreno su raspravljali o podeli teritorije ili iskorišćavanju zemljišta nakon rata, što kritičari tumače kao pokušaj promena koja bi mogla dovesti do prisilnih preseljenja.

„Ne možete nagurati dva miliona ljudi u prostor još manji od onog u kojem već žive. Nametanje rešenja bez učešća Palestinaca neće biti održivo,“

U Gazi ova planiranja ne donose utehu mnogima koji su raseljeni i pretrpeli ogromne gubitke. Lokalni stanovnici ističu da niko ozbiljno nije razgovarao s njima o potrebama, povratku ili kompenzacijama za izgubljene domove i zemlju.

Dok se diskusije o ASC nastavljaju, ključna pitanja ostaju: ko će finansirati izgradnju i obnovu, kako će se garantovati pristup osnovnim uslugama — voda, struja, zdravstvo — i da li će pogođeni Palestinci imati stvarnu mogućnost izbora i učešća u donošenju odluka o svojoj budućnosti.