Velika neizvesnost u Hondurasu: tri kandidata tesno u trci pred spornim predsedničkim izborima

Građani Hondurasa glasaju 30. novembra u ključnim i napetim predsedničkim izborima. Trka za naslednika aktuelne predsednice Xiomare Castro obećava izuzetnu neizvesnost: tri kandidata su tesno izjednačeni u anketama, dok optužbe za izborne manipulacije i unutrašnje istrage dodatno podižu napetost.

Osnovne informacije

Izbori se održavaju u jednom krugu: kandidat sa najviše glasova biće proglašen pobednikom. Pobednik bi trebalo da preuzme dužnost 25. januara 2026. godine. U birački spisak je upisano oko 6,5 miliona ljudi, uključujući približno 400.000 državljana koji žive u inostranstvu (pre svega u SAD); ta dijaspora može da glasa samo za predsednika. Glasanje je formalno obavezno, ali bez kazni za one koji ne izađu na izbore.

Glavni kandidati

Rixi Moncada (LIBRE) — bliska saradnica predsednice Xiomare Castro, bivša ministarka finansija (2022–2024) i ministarka odbrane; podnela ostavku u maju kako bi se kandidovala. Predstavlja levo-orijentisanu platformu: obećava "demokratizaciju ekonomije", protivljenje privatizaciji državnih usluga, veću dostupnost kredita za male preduzetnike i borbu protiv korporativne korupcije. U spoljnoj politici očekuje se nastavak zbližavanja sa zemljama kao što je Kina i podrška levo-orijentisanim liderima u regionu.

Salvador Nasralla (Liberalna partija) — veteranske figure u honduraškoj politici, kandidat četvrti put, bivši potpredsednik u vladi Xiomare Castro (podneo ostavku u aprilu 2024). Predlaže administrativne reforme, pojednostavljenje rada države i mere za formalizaciju velikog dela radne snage koji radi u sivoj ekonomiji.

Nasry "Tito" Asfura (Nacionalna partija) — bivši gradonačelnik Tegucigalpe i poslanik, predstavlja se kao praktičan administrator koji će sprovesti pro-biznis mere kako bi privukao investicije. Zalaže se za jaču orijentaciju prema SAD i tradicionalnim partnerima, uključujući Izrael i Tajvan.

Pitanja poverenja i institucionalne tenzije

Izborna klima u Hondurasu opterećena je optužbama za prevare i upravljačke sporove u ključnim izbornim telima. Tokom martovskih primarnih izbora prijavljene su neregularnosti u distribuciji izbornih materijala, kašnjenja i dugaček redovi. Postoji i otvoreni sukob između Nacionalnog izbornog saveta (CNE) i Izbornog sudskog tribunala, a oba tela su u fokusu istraga.

U oktobru su tužilaštva otvorila krivičnu istragu protiv liderke CNE, Cossette López, zbog navodnih planova za "izborni udar". Zajedničko štaba Oružanih snaga zatražilo je kopiju zapisnika o prebrojavanju glasova na dan izbora, što je izazvalo zabrinutost zbog moguće uloge vojske u izbornom procesu. Pitanja pravilnosti glasanja i legitimnosti postupaka dodatno potpiruju opozicija i vladajući.

"Honduras ulazi u ove izbore pod pritiskom na izborne vlasti, javnim optužbama za prevaru iz različitih političkih krugova i blokadom ključnih izbornih tela. Ove dinamike stvaraju stvarnu neizvesnost u pogledu integriteta procesa," istakla je Juanita Goebertus iz Human Rights Watch.

Međunarodni uticaji i izjava iz SAD

U poslednjim danima kampanje, američki predsednik Donald Trump javno je podržao Nasryja Asfuru i povezao izbore sa svojom kritikom venecuelanskog lidera Nicolása Madura. Te tvrdnje o spoljnom uticaju i povezanosti sa kriminalnim mrežama su predmet polemike i osporavanja. Međunarodne organizacije i posmatrači prate stanje i pozivaju na poštovanje nezavisnosti izbornih institucija.

Šta pratiti na dan izbora i nakon njega

• Da li će izborna tela raditi nezavisno i transparentno;
• Uloga Oružanih snaga i da li će poštovati ustavne nadležnosti;
• Brzina i transparentnost objavljivanja rezultata;
• Mogućnost izazova i pravnih praksi u slučaju osporavanja rezultata.

Preliminarne ankete (CID Gallup, septembar) pokazuju tesne rezultate: Nasralla ~27%, Moncada ~26%, Asfura ~24%, uz visok udeo neodlučnih birača. Te razlike su unutar marginе greške, što čini ishod nepredvidivim.

Zaključak

Ovi izbori predstavljaju važan test za honduraške institucije i stabilnost u regionu. Ključno je da izborni organi deluju nezavisno, da se Oružane snage ograniče na ustavnu ulogu, i da svi politički akteri smire retoriku kako bi se izbegle tenzije i očuvalo poverenje javnosti u izborne rezultate.