Nemac prvi Evropljanin na Mesecu — ESA potvrđuje učešće u programu Artemis

Direktor general Evropske svemirske agencije (ESA) Josef Aschbacher izjavio je da će prvi Evropljanin koji poleti ka Mesecu biti Nemac, u okviru programa Artemis.

U okviru programa Artemis, čiji je povratak ljudi na Mesec planiran za 2027. godinu, Evropa je obezbedila tri mesta za svoje astronaute. Aschbacher je na ministarskom sastanku ESA u Bremenu rekao da je odlučeno da prvi evropski astronaut u misiji bude iz Nemačke.

"Odlučio sam da će prvi Evropljani koji će leteti ka Mesecu biti deo programa Artemis", rekao je Aschbacher. "Tražimo nemačkog astronauta koji bi se pridružio posadi."

Među najozbiljnijim kandidatima su nemački astronauti Alexander Gerst i Matthias Maurer, koji su obojica već leteli do Međunarodne svemirske stanice (ISS).

Raspored misija

Prvi bezposadni Artemis let izveden je 2022. godine. Naredne misije uključuju kruženje oko Meseca sa posadom (Artemis II), a nakon toga je predviđeno sletanje ljudi na površinu Meseca — prvo posle 1972. godine. Planirane su i sledeće Artemis misije koje će zahvatiti i Lunarni prolaz (lunar gateway), orbitalnu stanicu koja će služiti kao odskočna daska za sletanje na površinu.

Budžet i bezbednosne inicijative

Ministarski savet ESA sastaje se na svake tri do četiri godine kako bi dogovorio programe i finansiranje. Ove godine države članice su odobrile rekordni budžet od 22,1 milijardu evra — porast od 32% u odnosu na prethodni okvir. Među novim sredstvima je i gotovo 500 miliona evra namenjenih inicijativi "European Resilience from Space", koja ima za cilj da ojača evropsku svemirsku odbrambenu sposobnost i omogući dvostruku (civilno-odbrambenu) upotrebu tehnologija.

Aschbacher je ranije upozorio da Evropa zaostaje u oblasti svemirske odbrane dok druge države pojačavaju ulaganja. U tom kontekstu Nemačka je u septembru upozorila da su ruski sateliti iz serija Luch i Olymp naizgled pratili evropske letelice koje pružaju kritične komunikacione i podatkovne usluge. Stručnjaci smatraju da takva ponašanja mogu predstavljati pokušaje ispitivanja mogućnosti ometanja, presretanja ili manipulacije signalima.

Dorothee Bär, nemačka ministarka za istraživanje, tehnologiju i svemir, istakla je da ulaganje u tehnologije svemirske odbrane smanjuje zavisnost od privatnih kompanija u kriznim situacijama: "Suverenitet i otpornost postali su odlučujući", rekla je i dodala da trenutna geopolitička situacija dodatno naglašava važnost nezavisnih kapaciteta u svemiru.

ESA je najavila da sada ima "jasan mandat" za korišćenje svemirskih aplikacija u nenapadačke odbrambene svrhe, što predstavlja značajnu promenu u pristupu agencije. Takođe su finansirane misije usmerene na zaštitu Zemlje od pretnji iz svemira, uključujući projekat Ramses — planiran za praćenje i eventualnu intervenciju pri bliskom susretu sa asteroidom Apophis 2029. godine — i misiju Vigil za praćenje svemirskog vremena.

Odluka da prvi evropski astronaut na Mesecu bude Nemac ima simboličan značaj za evropsku svemirsku saradnju i ukazuje na rastuću ulogu ESA u kombinovanju naučnih, civilnih i bezbednosnih prioriteta.