Belgija blokirala pozajmicu od 140 mlrd € za Ukrajinu zbog rizika pravnih tužbi i urušavanja mirovnih pregovora

Belgija je privremeno zaustavila predlog da se zamrznuta ruska sredstva u iznosu od oko 140 milijardi evra (približno 122 milijarde funti) pozajme Ukrajini za finansiranje odbrane i redovnog budžeta, navodeći da bi takav potez mogao da ugrozi šanse za postizanje mirovnog sporazuma i izloži Brisel pravnim tužbama.

Sredstva su uglavnom deponovana kod kompanije Euroclear, čije je sedište u Briselu, zbog čega se podrška Belgije smatra ključnom. Vlada u Briselu smatra da bi eventualna odgovornost za pravne zahteve iz Rusije mogla imati ozbiljne posledice, pa čak i da pokrene finansijsku nestabilnost.

Premijer Bart De Wever odbio je da podrži plan bez "čvrstih garancija" od Evropske unije. U pismu predsednici Evropske komisije Ursuli von der Leyen izneo je primedbu da bi ubrzano sprovođenje predloženog režima "pozajmice za reparacije" moglo, kao kolateralnu štetu, praktično onemogućiti postizanje eventualnog mira:

"Brzo i nepromišljeno pomeranje napred sa predloženim režimom pozajmice za reparacije imalo bi, kao kolateralnu štetu, da mi kao EU praktično onemogućavamo postizanje eventualnog mirovnog sporazuma."

De Wever je podvukao istorijski princip da se sredstva zaraćene strane obično ne koriste dok konflikt traje, već se, po njegovom mišljenju, računica za reparacije rešava kada rat završi. Takođe je ponovio bojazan od moguće pravne odgovornosti ukoliko Moskva pokrene parnice.

Prema predlogu EU, zamrznuta sredstva ruske centralne banke u Evropi bila bi privremeno pozajmljena Kijevu, a Ukrajina bi obavezu vraćanja regulisala kroz buduće ratne reparacije koje bi dobila od Rusije. To bi umanjilo finansijski teret država-donatora koje su najveći izvor pomoći Ukrajini od početka invazije 2022. godine.

Britansko-američki aktivista Sir William Browder ocenio je da su pravne pretnje najverovatnije precenjene i da će se na kraju naći rešenje kako bi se oslabila potreba za slanjem evropskih vojnika. Predložio je i da Velika Britanija razmotri sličan pristup za procenjenih 26 milijardi funti zamrznutih sredstava u Londonu, uz napomenu:

"Mislim da bi Evropa radije izgubila novac nego ljude, koliko god je to moguće."

Evropska komisija planira da odgovori na belgijske primedbe kroz nacrt pravnih rešenja koji će biti objavljen tokom vikenda. Lideri poput Emmanuela Makrona i nemačkih zvaničnika vide zamrznuta sredstva kao retku evropsku polugu u pregovorima koji se vode na međunarodnom nivou.

Na prošlom samitu EU ideja je dobila podršku većine članica, ali nije obezbeđena saglasnost Belgije, što je predstavljalo neočekivan udarac u osetljivom trenutku mirovnih razgovora. Brisel očekuje da će se pitanje pokušati dogovoriti na narednom samitu lidera 18. i 19. decembra.

Osim sredstava kod Eurocleara, procenjuje se da je oko 25 milijardi evra zamrznuto u bankama u drugim državama EU, pretežno u Francuskoj i Luksemburgu. Belgija je takođe isticala da bi u okviru šeme trebalo uključiti i druge zemlje koje imaju zamrznuta ruska sredstva – poput Velike Britanije, Kanade, Japana i SAD (članica G7) – kako bi se ravnomernije podelila eventualna pravna odgovornost.

Odluka je stigla u trenutku unutrašnjih političkih izazova u Belgiji: lider De Wever vodi ranjivu koaliciju koja je nedavno postigla sporazum o budžetu za smanjenje deficita, nakon čega su usledili masovni protesti i trodnevni štrajk zbog rezova i reforme penzionog sistema.