Dombrovskis: EU mora utvrditi tačne budžetske potrebe Ukrajine pre odlučivanja o dodatnoj pomoći

Evropska unija mora precizno utvrditi obim dodatnih budžetskih potreba Ukrajine pre nego što odluči kako će ih finansirati, izjavio je komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis u intervjuu za Euronews snimljenom u Rigi.

„Očigledno je da moramo napraviti detaljnu procenu. Rat i dalje besni, a Rusija pojačava napade, pa se ekonomska situacija u Ukrajini pogoršava i to može dovesti do većih potreba za finansiranjem.“

Šta traži Kijev?

Prošlog meseca predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski zatražio je od saveznika da pokriju manjak od 27 milijardi dolara (oko 23 milijarde evra) u Ministarstvu odbrane. Kiev objašnjava da je do jaza došlo jer su sredstva koja su bila planirana za drugu polovinu godine premeštena da pokriju troškove prve polovine.

Traženi iznos od približno 23 milijarde evra namenjen je za plate i osoblje, socijalnu podršku i nabavku oružja, uključujući oko 6 milijardi evra u avansnim plaćanjima za isporuke planirane početkom 2027. godine.

Stav Brisela i tehnički razgovori

Brisel traži sveobuhvatan prikaz troškova kako bi razumeo odakle potiče jaz i kako ga bezbedno popuniti. Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond učestvuju u tehničkim razgovorima, a Komisija je naglasila da kreditni paket EU od 90 milijardi evra dozvoljava određene prilagodbe, ali zahteva formalne i precizne procene.

Mogućnosti i rizici

Jedna od opcija koju je predložio Zelenski jeste frontloading — ubrzanje isplata iz paketa od 90 milijardi evra. Međutim, ubrzano isplaćivanje rizikuje da se pomoć iscrpi naredne godine, jer je paket prvobitno raspoređen na po 45 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu. Komisija zasad nije primila zvaničan zahtev iz Kijeva za takvo reprogramiranje.

Nadzor, transparentnost i uslovi

Neočekivani manjak pojačao je zabrinutost oko odgovornosti i transparentnosti. Kao uslov za makrofinansijsku pomoć, Kijev je Briselu dao pravo nadzora nad određenim bankovnim računima, a Komisija proverava i ugovore za kupovinu oružja.

„Pridajemo veliku pažnju dobrom upravljanju, odgovornom finansijskom menadžmentu i borbi protiv korupcije — to su deo uslova za makrofinansijsku pomoć“, napomenuo je Dombrovskis.

Već isplaćena sredstva

Do sada je u okviru prve tranše od 45 milijardi evra, predviđene za 2026. godinu, isplaćeno oko 3,2 milijarde evra budžetske pomoći i oko 8,35 milijardi evra vojne pomoći.

Opcija zamrznutih ruskih sredstava

Ukrajina je takođe predložila da se razmotri korišćenje zamrznutih sredstava Centralne banke Rusije koja EU drži — oko 210 milijardi evra, većinom u sistemu Euroclear u Belgiji. Nekoliko država članica, predvođene Švedskom, Holandijom, Španijom i Poljskom uz podršku baltičkih država, podržava oživljavanje te ideje.

Međutim, prošle godine taj plan nije prošao zbog političkih nesuglasica, a Belgija je posebno isticala pravne i proceduralne primedbe. Komisija je spremna da ponovo učestvuje u razgovorima, ali nije najavila novi zakonodavni tekst dok ne budu postignute garancije da može da se dobije širi konsenzus među državama članicama.

Geopolitički kontekst

Dok EU intenzivira pritisak na saveznike da zajedno finansiraju deo potreba Kijeva, američki predsednik Donald Trump je izjavio da će tražiti od Evrope povraćaj američke pomoći isporučene ranije — izjavu koju je Dombrovskis oštro umanjio ističući da je EU i dalje najveći finansijer Ukrajine, ali da je važno da i druge jurisdikcije doprinesu.

Zaključak: Komisija traži tačne, proverljive brojke i planove trošenja pre nego što promeni vremenski okvir pomoći. Ključno je obezbediti transparentnost, kontrolu troškova i politički konsenzus pre nego što se pristupi dodatnim isplatama ili korišćenju zamrznutih sredstava.