Petnaestogodišnji Laurent Simons odbranio je doktorsku disertaciju iz kvantne fizike na Univerzitetu u Antverpenu i postao jedan od najmlađih doktora u toj oblasti. Sa četiri je krenuo u školu, sa 12 imao magistarski rad, a njegove interesne oblasti uključuju bozonsku fiziku i crne rupe. Poznat je po izuzetnom pamćenju i IQ-u oko 145, a planira da se bavi medicinom kako bi istraživao produženje ljudskog života. Roditelji su zasad odbili ponude velikih kompanija.
Belgijski „mali Ajnštajn“ doktorirao kvantnu fiziku sa 15 godina — sad želi da istražuje produženje života
Petnaestogodišnji Laurent Simons ovog je meseca uspešno odbranio doktorsku disertaciju iz kvantne fizike na Univerzitetu u Antverpenu, čime je postao jedan od najmlađih doktora nauka u toj oblasti.
Laurent je počeo osnovno obrazovanje sa svega četiri godine i završio ga već sa šest. Sa 12 godina stekao je magistarsku diplomu iz kvantne fizike, baveći se temama kao što su bozoni i crne rupe. Prema objavljenim izveštajima, ima izraženu sposobnost fotografskog pamćenja i IQ koji se procenjuje na oko 145 — vrednost koju dostiže otprilike 0,1% populacije.
Ističe da je njegov naučni put dobio novi cilj nakon porodične tragedije: sa 11 godina, posle gubitka dede i nene, postavio je sebi ambiciozan zadatak da istražuje načine produženja ljudskog života, pa i mogućnosti koje se ponekad u popularnim opisima nazivaju "potragom za besmrtnošću". On naglašava da to ne želi zbog sebe, već kako bi pomogao drugima; planira da u budućnosti proširi znanje iz medicine.
Iako je uspeh izuzetno zapažen, istorija beleži i druge veoma mlade dobitnike doktorata. Rekord za najmlađeg dobitnika doktorata drži Karl Witte, koji je doktorirao 1814. godine sa 13 godina. U modernoj fizici, među najmlađim doktorima u novije vreme bio je Carson Huey-You, koji je doktorirao sa 21 godinom.
Prema izveštajima, nekoliko velikih tehnoloških kompanija iz inostranstva kontaktiralo je Laurentove roditelje sa ponudama za saradnju i dalje školovanje, ali su roditelji trenutno odbili sve ponude kako bi dete imalo uravnotečeno detinjstvo i nastavilo planirano školovanje.
"Postoje dva Laurenta: naučnik i dečak", rekao je njegov otac Justin Stares 2022. godine.
Laurentov primer otvara pitanja o obrazovanju darovite dece, etici ubrzanih akademskih puteva i granicama očekivanja javnosti. Iako njegov podvig privlači veliku pažnju, teško je sa sigurnošću reći da li je reč o svetskom rekordu, jer ne postoji jedinstvena međunarodna evidencija za tako specifične kategorije.
Pomozite nam da budemo bolji.
