Trampova 'ružna' ponuda Moskvi: da li priznanje aneksija može zaustaviti rat?

Stiv Vitkof, specijalni izaslanik Donalda Trampa za Rusiju, tokom više poseta Kremlju pokušava da izbori američko priznanje teritorijalnih dobitaka Moskve u Ukrajini. Prema procurenom transkriptu, Vitkof je među ostalim savetovao Jurija Ušakova kako da pridobije pažnju američkog predsednika — dok su njegovi susreti u Moskvi praćeni osmesima i poklonima.

Šta se nudi

Navodno obećanje iz Vašingtona podrazumevalo bi priznanje ruskih tvrdnji na teritorije koje je Moskva zauzela vojnom silom. Iako bi Kijev i većina evropskih prestonica odbili takav potez, formalno priznanje od strane najveće svetske ekonomije dodatno bi učvrstilo ruske dobitke i olakšalo korišćenje zauzetih luka i resursa.

Zašto je to "ružna" ponuda — i zašto možda nije dovoljna

Takva ponuda predstavlja težak udarac za Ukrajinu i međunarodni poredak: olakšala bi legitimaciju aneksija i ekonomsko iskorišćavanje okupiranih područja. Ipak, prema dostupnim procenama i izjavama aktera, verovatno je da sama po sebi neće naterati Rusiju da prekine rat.

U Kremlju se i dalje govori o Donbasu: Putin je jasno stavio do znanja da će rat trajati dok se Ukrajina ne povuče ili dok ne bude prisiljena da prepusti deo teritorije. Izvorni, sporno formulisani 28-tačkani plan — koji su zajedno oblikovali Vitkof i Kiril Dmitrijev — zahtevao je od Ukrajine velike teritorijalne ustupke, uključujući gubitak ključnog obrambenog pojasa. Nakon pregovora u Ženevi, taj zahtev je ublažen i prepušten budućim razgovorima između Trampa i Volodimira Zelenskog.

Moguć scenarij i njegove granice

Vitkof, u društvu Džareda Kušnera, mogao bi ponuditi da američko priznanje obuhvati i pojedine delove Donbasa ako se postigne konačan dogovor o njihovom prenosu. To bi Putinu omogućilo da i dalje zahteva teritorije sa sigurnošću da iza njega stoji Vašington. Kao "kompenzacija", Kijev bi mogao dobiti ograničene povrate delova regiona Herson i Zaporožje, ali takve ustupke Rusija najverovatnije neće smatrati dovoljnim bez dodatnih terotorijalnih dobitaka.

Evropski i ukrajinski napori da ublaže najekstremnije zahteve tokom razgovora u Ženevi bili su ograničeni: nije postignut ambiciozan finansijski dogovor koji bi Ukrajini osigurao stotine milijardi dolara neophodnih za oporavak i odbranu, a to smanjuje poluge pritiska na Moskvu. Istovremeno, ukrajinske snage trpe pritisak na više frontova, dok problemi sa regrutacijom i porast napuštanja dužnosti (AWOL) povećavaju stratešku ranjivost Kijeva.

Ko ima motiv da nastavi borbu?

Prema većini obaveštajnih procena, Putin je spreman da nastavi sukob koji smatra dobitnim, iako skupim. U tom kontekstu on ima prednost prinude: ili pregovori donose ono što traži, ili je spreman da uloži dodatne ljudske i materijalne resurse kako bi svoja očekivanja ostvario silom.

Zaključak

Iako bi američko priznanje aneksija bilo veliki geopolitički preokret i težak udarac Ukrajini, verovatno ne bi bilo dovoljno da samim tim okonča rat. Da bi Moskva zaista položila oružje, potrebni su širi i suštinskiji ustupci od kojih mnogi nisu u domenu samo jedne bilateralne odluke iz Vašingtona — a ni sam ukrajinski predsednik verovatno ne bi prihvatio gubitak Donbasa bez ozbiljne političke cene. Za Vitkofa, koji se danas vraća na scenu kao posrednik, izgleda da će najveća nagrada ostati osmesi prilikom susreta — dok su stvarne šanse za trajni mir i dalje neizvesne.