Papa Leo XIV je posetio Tursku kao svoju prvu inostranu destinaciju. Tokom posete sastao se sa predsednikom i verskim liderima, što ima snažan simbolički značaj za verski pluralizam u zemlji. Pravni postupci i EU harmonizacija omogućili su vraćanje oko 1.250 nekretnina između 2003. i 2018. godine. Iako istorijske nepravde i dalje utiču na zajednice, poboljšana bezbednost i reforme daju nadu za povratke i obnovu, naročito u regionu Tur Abdin.
Papa Leo XIV u Turskoj — simbol obnove i veći prostor za hrišćanske manjine
Papa Leo XIV izabrao je Tursku za svoju prvu inostranu posetu kao poglavar Rimokatoličke crkve, potez koji su predstavnici hrišćanskih manjina ocenili kao snažan simbol novog stepena otvorenosti u zemlji sa muslimanskom većinom.
Tokom višednevne posete papa je razgovarao sa predsednikom Recepom Tayyipom Erdoganom, sastao se sa verskim liderima različitih konfesija i posetio istorijske bogomolje u Istanbulu i drugim delovima zemlje. U razgovorima i javnim nastupima jasno je naglašeno značenje verskog pluralizma i zaštite kulturnog nasleđa koje su vekovima bile deo turskog društva.
Istorijski kontekst i reforme
U ranijim decenijama republikanske Turske grčke, jermenske i sirijatske zajednice bile su znatno brojnije; njihov pad tokom 20. veka pratile su mere i događaji koji su dodatno umanjili prisustvo nemuslimanskih zajednica. Među njima su i Zakon o bogatstvu iz 1942, nasilni napadi iz 1955. i deportacije iz 1964. godine. Ti događaji su ostavili dubok trag i podstakli talase emigracije.
Od početka 2000-ih, međutim, došlo je do pravnih promena i administrativnih mera koje su ustanova manjinskih fondacija učinile vidljivijom i funkcionalnijom. Evropske harmonizacione reforme iz perioda 2003–2008 i naredni koraci doveli su do mogućnosti registracije imovine i povraćaja dela imovine. Prema predstavnicima fondacija, oko 1.250 nekretnina vraćeno je ili obeštećeno u periodu između 2003. i 2018. godine.
Izjave predstavnika zajednica
Manolis Kostidis, potpredsednik Udruženja grčkih fondacija, ocenio je da dolazak poglavara Rimokatoličke crkve šalje snažnu poruku: da se multikonfesionalnost Istanbula i značaj Ekumenskog patrijarhata ponovo vrednuju. "Osećamo se cenjeno i vidljivo", naveo je Kostidis.
Can Ustabasi, šef Kancelarije predstavnika manjinskih fondacija, podsetio je da su danas preostale zajednice znatno manje nego u prošlosti, ali da osećaju veću sigurnost. "Ako je populacija Turske oko 85 miliona, mi smo otprilike 85.000 — jedan od hiljadu", rekao je i dodao da su mnoge zajednice pokazale otpornost i želju za obnavljanjem života i imovine.
Advokatica Kezban Hatemi potvrdila je da su reforme bile značajne, ali je upozorila da su određeni pravni i administrativni problemi i dalje nerešeni. Navodi da proces restitucije i regulisanja upravljanja fondacijama traje i da se zahteva stalna politička volja i dalja pravna preciznost.
Povratci i perspektive
Jedan od najvidljivijih primera obnove samopouzdanja vidljiv je u regionu Tur Abdin, istorijskom središtu sirijatskog hrišćanstva u jugoistočnoj Turskoj. Tamo beleže povratke iseljenika i obnovu kuća, dok se poboljšane bezbednosne prilike u regionu navode kao ključni podsticaj za povratak.
Kostidis i drugi predstavnici upozoravaju da su masovni povratci u gradove poput Istanbula neizvesni bez praktičnih rešenja za pitanja prebivališta i upravne regulative. Među nerešenim pitanjima su izbori upravnih odbora fondacija, pravna autonomija i još uvek aktivni sudski sporovi oko nekih objekata.
Politički i simbolički značaj posete
Poseta pape ima i međunarodni i simbolički značaj: pokazuje spremnost Ankare da istakne verski pluralizam u javnoj politici i može doprineti pozitivnijem prikazu Turske u međunarodnoj areni. Neki analitičari smatraju da bi obnavljanje evropske agende moglo ubrzati dalju restituciju i institucionalne reforme.
Zaključno, iako izazovi ostaju, predstavnici manjinskih zajednica vide posetu pape kao važan podsticaj za dalju obnovu verskog i kulturnog prisustva koje su vekovima bile sastavni deo turskog društva.
Pomozite nam da budemo bolji.
