Kineski tim sa Kineske akademije nauka uspešno je pokrenuo pilot torijumski reaktor na rastvoreni so od 2 MW u pustinji Gobi i učitao sveže gorivo. Projekat koristi znanja iz ranih američkih eksperimenata iz 1960-ih koja su nadograđena, a Kina planira i 10 MW reaktor do 2030. godine. Torijumski MSR može smanjiti količinu dugotrajnog otpada i emisije CO2 u poređenju sa fosilnim gorivima, ali i dalje postoji niz tehničkih i regulatornih izazova koje treba rešiti.
Kina pokrenula prvi funkcionalni torijumski reaktor na rastvoreni so: pilot od 2 MW, planovi za 10 MW do 2030.
Kineski naučnici iz Kineske akademije nauka objavili su važan tehnički iskorak: u pustinji Gobi pušten je u rad pilot reaktor na rastvoreni torijumski so snage 2 MW, u koji je uspešno učitano sveže gorivo. Projekat je rezultat dugotrajnog istraživanja i ponovnog proučavanja ranijih američkih eksperimenata iz 1960-ih koji su postali javno dostupni, a tim predvodi glavni naučnik Xu Hongjie.
Reaktori sa rastvorenim solima (MSR) koriste rastvor soli kao nosilac goriva i rashladno sredstvo, što u odnosu na klasične reaktore donosi nekoliko potencijalnih prednosti: rad pri niskom pritisku, bolju odvođenje toplote i mogućnost automatskog zaustavljanja u slučaju problema. Torijum kao sirovina je znatno rasprostranjeniji nego uranijum, a tehnologija obećava smanjenje količine dugotrajno radioaktivnog otpada — iako otpad nije eliminisan i procesi obezbeđenja i upravljanja ostaju važni.
„Savladali smo svaku tehniku iz literature — pa otišli dalje,“ rekao je Xu Hongjie, opisujući kako je tim ponovo izveo stare eksperimente i nadogradio rešenja.
Važno je napomenuti i tehnička ograničenja: torijum sam po sebi nije lako fisilan — u praksi se u MSR sistemima generiše fisilni uranijum-233 procesom prevođenja (breeding). Takođe, postoje izazovi poput korozije materijala pri radu sa rastopljenim solima, upravljanja gorivom i regulatorne provere pre široke primene. Proizvodnja energije fisionim putem može biti konkurentna u odnosu na ugalj i gas u pogledu troškova i emisija CO2, ali zahteva ozbiljne investicije i vreme za komercijalizaciju.
Kina već planira veći eksperimentalni reaktor od 10 MW, sa ciljem da bude u pogonu do 2030. godine. Pored toga, zvanične najave uključuju istraživanja primene torijuma u pomorskom saobraćaju — npr. u pogonu kontejnerskih brodova — što bi moglo doprineti smanjenju emisija iz sektora koji prema nekim procenama generiše blizu 80 miliona tona CO2 godišnje.
Ovaj projekat je deo šire kineske strategije diversifikacije niskougljeničnih izvora energije: zemlja intenzivno ulaže u vetroenergiju i solarnu energiju, razvija plutajuće vetroturbine i velike solarne parkove. Torijumski MSR predstavlja potencijalno značajnu dopunu tom miksu, ali njegovo šire usvajanje zavisi od daljih testova, dugoročnih sigurnosnih podataka i međunarodnih regulatornih okvira.
Zaključak: Pokretanje pilot torijumskog MSR-a u Kini je tehnički značajan korak i pokazuje obnovljeno interesovanje za ovu tehnologiju. Međutim, pre nego što postane komercijalno rašireno rešenje, potrebno je rešiti praktične izazove i potvrditi bezbednost, ekonomičnost i održivost u dužem roku.
Pomozite nam da budemo bolji.
