Na granici Čilea i Perua neregularni migranti, pretežno iz Venecuele, pokušavaju da napuste Čile zbog najava mogućih masovnih deportacija pre drugog kruga predsedničkih izbora 14. decembra. Peru je proglasio vanredno stanje i pojačao nadzor granice, odbijajući da primi nove migrante. Lokalni zvaničnici upozoravaju na rizike po decu i ranjive grupe zaglavljene u pustinji, dok migranti traže hitna i praktična rešenja.
Strah od masovnih deportacija: neregularni migranti zaglavljeni na granici Čilea i Perua
Na pustinjskoj granici Čilea i Perua desetine neregularnih migranata, pretežno iz Venecuele, stoje u redu pod jakim suncem pokušavajući da pronađu način da napuste Čile pre nego što stupi na snagu moguća politika deportacija.
Odbrojavanje do drugog kruga predsedničkih izbora zakazanog za 14. decembar pojačava nervozu među migrantima: kandidat krajnje desnice Jose Antonio Kast obećao je da će sprovesti masovne izdavanje iz Čilea, dok mu protivkandidatkinja iz levice, Jeannette Jara, zauzima suprotan kurs. Najava deportacija pokrenula je talas pokušaja bekstva ka susednim državama.
Peru je odgovorio proglašenjem vanrednog stanja na delu granice i pojačanim vojnim nadzorom kako bi onemogućio nove ilegalne prelaze. Peruvianjski zvaničnici jasno su poručili da ne planiraju da prime dodatne neregularne migrante, pa su mnogi koji su pokušali prelazak vraćeni ili zadržani na čileanskoj strani.
Teške uslove i ugrožene grupe
Na granici policija ponekad deli vodu i osnovne potrepštine, ali mnogi migranti ostaju bez jasnog rešenja. Regionalni guverner oblasti Arika, Diego Paco, upozorava na opasnosti za decu i ranjive osobe: "Među ovih stotinak ljudi ima dece. Postoje ljudi koji bi mogli da se razbole zbog noćnih hladnoća."
Milbayajaira Rivas, 56-godišnja medicinska sestra iz Venecuele, kaže da su mnogi u panici nakon izjava o deportacijama: "Kast je rekao da će ukloniti strance koji nisu regularizovani. Ne znamo šta ćemo da radimo."
Skala migracije i svakodnevni život
Prema Nacionalnoj službi za migracije Čilea, broj neregularnih migranata u zemlji porastao je sa oko 10.000 2018. na približno 330.000 do 2024. Većinu čine državljani Venecuele. Iako neregularni migranti u Čileu imaju pristup zdravstvenim uslugama i mogućnost upisa dece u državne škole, narativ o povećanom kriminalu kod dela stanovništva pojačava tenzije.
Među migrantima su i ljudi koji žele da rade i doprinesu lokalnoj ekonomiji. "Razumem da su neki kriminalci došli iz moje zemlje, ali su došli i dobri ljudi koji samo žele da rade", kaže Billy Gonzalez, 48-godišnji optičar iz Venecuele, koji predlaže praktična rešenja poput organizovanog transporta za one koji žele da nastave put ka drugim državama.
Šta dalje?
Regionalne vlasti se suočavaju s hitnim humanitarnim pitanjima: gde smestiti porodice, kako osigurati osnovne uslove za decu i kako koordinisati sa susednim državama da bi se izbegli humanitarni problemi i političke konfrontacije. Dok se kampanja nastavlja, migranti su pod pritiskom vremena i neizvesnosti.
"Bar nam donesite autobus, neka svako plati svoju kartu i povedite nas do Ekvadora da bismo nastavili prema Venecueli,"
predlaže jedan od zaglavljenih migranata, izražavajući očaj i želju za konkretnim rešenjima.
Pomozite nam da budemo bolji.
