Istraživanje Instituta za kriminologiju ukazuje da se rute za uvoz polovne odeće u Peru preklapaju sa kanalima krijumčarenja žive, oružja, kokaina i trgovine ljudima. Čile je identificiran kao glavno ulazno mesto: u 2023. uvoz vredan $143,3 miliona, a prosečno 136 095 tona godišnje (2021–2023). Autori upozoravaju da iste logističke mreže služe raznim ilegalnim tokovima i preporučuju jačanje carinskih sistema i fokus na velike kriminalne operacije.
Studija iz Perua: Iste rute polovne odeće prenose živu, oružje i kokain
Photo Credit: iStock
Prodaja polovnih stvari i thrift kultura često se promovišu kao pristupačna i održiva alternativa novoj odeći. Međutim, nova studija iz Perua upozorava da su rute kojima stiže polovna garderoba povezane sa znatno mračnijim tokovima – krijumčarenjem, prevarama i zagađenjem.
Glavni nalazi
Istraživanje Instituta za kriminologiju, preneto preko Just Style, pokazuje da se transportne i logističke rute za uvoz polovnih garderoba preklapaju sa kanalima za ilegalnu živu, oružje, kokain, trgovinu ljudima i šverc drugih dobara. Identifikovano je i 24 lokacije na kojima odbacena odeća završava kao otpad, doprinoseći zagađenju.
Statistika i tranzit
Čile je označen kao glavno ulazno mesto za polovnu odeću u Južnoj Americi: prema podacima Centralne banke Čilea, zemlja je u 2023. uvezla polovnu odeću u vrednosti od $143,3 miliona, a u periodu 2021–2023. prosečno je ulazilo 136 095 tona godišnje. Velika količina robe potom se, kako navode autori studije, krijumčari dalje u Peru preko granica sa Čileom i Bolivijom koristeći tovarne kamione, međuregionalne autobuse, privatna vozila i druge načine prevoza.
Ricardo Gutiérrez Rojas, predsednik Komisije Nacionalnog društva industrije za borbu protiv nelegalne trgovine, kaže: "Studija pokazuje da nije reč o izolovanoj neformalnoj trgovini, već o međunarodnom lancu povezanom s nelegalnom trgovinom, falsifikovanjem dokumenata, korupcijom, zagađenjem i dinamikom organizovanog kriminala."
Kako funkcioniše mreža u Peruu
Prolazak preko granice je samo jedan korak. Nakon ulaska u zemlju, mreže veletrgovaca i preprodavaca skladište, sortiraju i redistribuiraju odeću koristeći digitalne platforme, društvene mreže i kurirske usluge. Takav model otežava nadzor i dokazivanje organizovanih kriminalnih aktivnosti.
Nicolas Zevallos, direktor za odnose s javnošću Instituta za kriminologiju, objašnjava: "Nema zasebnih ruta za svaku vrstu kriminala — koridori i logistički operatori dele isti prostor. Isti transport koji dovodi polovnu odeću može doneti i ilegalnu živu, oružje, ili biti iskorišćen za trgovinu ljudima ili drogu."
Preporuke i implikacije
Observatory for Combating Illicit Trade preporučuje da carinske službe uvećaju kapacitete kroz napredne sisteme za upravljanje rizikom, podržane digitalnim alatima i analizom podataka, kako bi bolje otkrivale sumnjive pošiljke i obrasce. Takođe savetuje da se akcije fokusiraju na velike kriminalne operacije, a ne na male neformalne prodavce koji rade na pijacama.
Studija ima i širi značaj: ukazuje na to da održiva potrošnja (kao što je kupovina polovnih stvari) može imati nepredviđene rizike ukoliko lanci snabdevanja nisu transparentni i kontrolisani. Potrebna je međunarodna saradnja, bolja regulacija i veća odgovornost logističkih operatera kako bi se smanjili kriminal i ekološka šteta.
Pomozite nam da budemo bolji.
