EU Zabrana Uništavanja Neprodate Odeće: Šta To Znači Za Brendove i Potrošače

Evropska unija pooštrava pravila za modnu industriju: nova regulativa praktično zabranjuje većini trgovaca u EU da pale, seku ili zakopavaju neprodate nove komade odeće, primoravajući velike maloprodajne lance da preispitaju upravljanje viškovima zaliha.

Šta se menja

Prema novim pravilima, trgovci u EU u velikoj meri ne smeju da uništavaju neprodate artikle; umesto toga očekuje se da koriste alternative poput ponovne prodaje, donacije ili reciklaže. Pored toga, obavezni su da na svojim veb-sajtovima javno objave količine neprodatih zaliha koje drže. Izuzeci su strogo ograničeni i odnose se na odeću koja je oštećena ili predstavlja bezbednosni rizik.

Cilj i obuhvat pravila

Ova zabrana deo je šireg paketa propisa za 2024. godinu koji imaju za cilj da učine odeću izdržljivijom, ponovo upotrebljivom i pogodnijom za reciklažu. Prvo su obuhvaćeni veliki trgovci; srednji po veličini biće obuhvaćeni do 2030. godine.

Razmere problema

Stručnjaci ukazuju da je razmera viškova ogromna. Jedna revizija evropskih istraživanja otkrila je da oko 21% odeće koja stiže na tržište ostane neprodata, dok procene EU navode da se između 4% i 9% potpuno novih komada uništava. Termin "neprodat lager" obuhvata i prekomerno proizvedene artikle koji nikada ne nađu kupca, i povraćene komade nakon kupovine.

Stopa povraćaja varira po kategorijama između približno 10% i 60%. Rast onlajn prodaje dodatno je povećao problem: kupci često naručuju isti model u više veličina i vraćaju neke od njih (praksa poznata kao bracketing). Brza moda dodatno pogoršava situaciju ubrzanim smenjivanjem trendova i ogromnim brojem novih dizajna.

Primeri iz industrije

Skala proizvodnje je zapanjujuća: H&M je u 2022. lansirao oko 4.400 novih modela, Zara oko 6.850, dok je Greenpeace procenio da Shein može predstaviti i do 10.000 dizajna u najaktivnijim danima. Problem nije isključivo u brzim brendovima — luksuzne kuće takođe su uništavale robu: Burberry je u petogodišnjem periodu uništio robu u vrednosti od oko 123 miliona dolara.

Uticaj i rešenja

Svaki neprodat komad predstavlja utrošak tkanine, energije, transporta i rada bez korisne svrhe. EU-ova regulativa ima cilj da uvede veću odgovornost u lancu snabdevanja — obaveza objave podataka i zabrana uništavanja mogu podstaći brendove na bolje prognoziranje potražnje, smanjenje prekomerne proizvodnje i širenje opcija za preprodaju i donaciju.

Postoje i praktični primeri i inicijative: Thread Together u Australiji sarađuje s oko 2.000 brendova kako bi preusmerio neprodate komade ljudima kojima su potrebni umesto na deponije, dok inicijativa Seamless zagovara jedinstvenu definiciju neprodatog lagera, identifikaciju tačaka stvaranja viškova i alate za računanje stvarnih troškova.

"U današnjem modnom sistemu, višak je karakteristika, a ne kvar," ističu istraživači Alice Payne i Yassie Samie, napominjući da su nova pravila korak ka većoj odgovornosti za resurse.

Podaci pokazuju i da konstantna obnova asortimana nije jedini recept za profit: primer Uniqlo-a pokazuje da se dobit može značajno povećati i uz manje kolekcija — kompanija je, prema izveštajima, podigla profit za oko 70% u sedam godina zadržavajući dve kolekcije godišnje i oko polovinu asortimana iz prethodne sezone.

Šta ovo znači za potrošače u Srbiji

Iako Srbija nije članica EU, promena u zakonodavstvu EU utiče na globalne lance snabdevanja i trendove u maloprodaji. Brendovi koji posluju u regionu često prate regulative u EU, pa bi veća odgovornost i transparentnost mogla postepeno da utiče i na ponudu i prakse u našem tržištu.