Deklasifikovani argentinski dosijei pokazuju da je Josef Mengele od 1949. živeo u Argentini pod lažnim imenima i da su ga podržavale lokalne i prekogranične mreže. Iako su vlasti posedovale dokumente i svedočenja, fragmentisana birokratija i političke okolnosti omogućile su mu bekstvo u Paragvaj, a zatim u Brazil. Mengele je umro 1979. u Brazilu, a njegov identitet je potvrđen ekshumacijom i DNK analizom.
Deklasifikovani dosijei otkrivaju kako je Josef Mengele decenijama izbegavao hapšenje u Latinskoj Americi
Među paketom dokumenata koje je ove godine deklasifikovao predsednik Argentine nalaze se dosijei koji pokazuju da je zloglasni nacistički lekar Josef Mengele, poznat kao "Anđeo smrti", dugo živeo gotovo otvoren život u Argentini i kasnije uspešno izbegao hapšenje prelaskom u Paragvaj i Brazil.
Šta pokazuju dosijei
Arhiva sadrži pasoše pod lažnim imenima, fotografije, beleške obaveštajnih službi, imigracione zapise, izveštaje nadzora i prepisku sa stranim agencijama. Dokumenti, pisani na španskom, nemačkom, portugalskom i engleskom, pokazuju da su argentinske vlasti već sredinom i krajem 1950-ih znale da je Mengele u zemlji: ušao je 1949. sa italijanskim pasošem izdatim na ime Helmut Gregor i 1950. je pod tim dokumentom dobio dozvolu za doseljenje.
Svedočenja preživelih
"Sreo sam Mengelea. Dobro sam ga poznavao. Viđao sam ga mnogo puta u logoru Aušvic, u SS oficirskom odelu i preko toga belu doktorku kutu," izjavio je José Furmanski, koji je u dosijeima naveden kao žrtva čijih je sećanja zabeleženo svedočenje o eksperimentima nad blizancima.
Svedočanstva i izveštaji dosijea opisuju Mengelea kao sadističkog izvršioca eksperimenata nad zatvorenicima, posebno blizancima, često praćeno razdvajanjem porodica i smrtnim ishodima eksperimenata.
Mreže podrške i administrativni propusti
Dokumenti osvetljavaju mreže koje su ga štitile: od simpatizera među nemačkom emigrantskom zajednicom, preko saradnje sa agentima u regionu, do zaštite koju mu je pružio režim paragvajskog diktatora Alfreda Stroessnera. Arhiva takođe otkriva unutrašnje slabosti — fragmentisane informacije koje su cirkulisale među različitim agencijama bez jasne koordinacije i često bez direktnih instrukcija od najvišeg nivoa vlasti.
Primera radi, iako je Zapadna Nemačka izdala nalog za hapšenje i zahtevala izručenje 1959. godine, argentinski sud je odbio zahtev navodeći da je podneto na osnovu "političkog progona", pa dalje postupanje nije sprovedeno.
Bekstvo i kraj
Pod pritiskom međunarodne zajednice, Mengele je napustio Argentinu i prešao u Paragvaj, gde je navodno stekao državljanstvo i uživao zaštitu vlasti. Kasnije je ilegalno ušao u Brazil kroz trogranično područje, uz logističku pomoć simpatizera i privremena skrovišta u seoskim posedima nemačkih doseljenika. Tokom kasnijih godina koristio je više pseudonima, među kojima su Peter Hochbichler i portugalska varijanta imena José Mengele.
Mengele je preminuo 1979. godine od moždanog udara dok je plivao kod Bertioge u Brazilu i bio je sahranjen pod lažnim imenom Wolfgang Gerhardt. Ekshumacija 1985. i kasnija DNK analiza 1992. potvrdile su njegov identitet.
Zaključak
Objavljeni dosijei daju detaljan, ali fragmentaran prikaz kako su kombinacija mreža podrške, administrativnih propusta i geopolitike omogućile jednog od najtraženijih ratnih zločinaca da decenijama izbegava pravdu. Istovremeno, arhiv pokazuje vrednost deklasifikacije kao alata za istorijsko rasvetljavanje i odgovornost.
Pomozite nam da budemo bolji.
