Japanski naučnici izvestili su da oralna primena arginina može smanjiti i razbiti amyloid‑beta plakove u mozgu miševa, uz poboljšanje njihovog ponašanja u testu Y‑lavirinta. Studija, objavljena u Neurochemistry International, pokazuje efekte i in vitro i in vivo, ali rezultati su zasnovani na životinjskom modelu. Potrebna su ljudska klinička ispitivanja pre bilo kakvih preporuka za primenu kod ljudi.
Arginin razgrađuje plakove povezane sa Alchajmerom i poboljšava ponašanje miševa
Tim istraživača iz Japana u novoj studiji objavljenoj u časopisu Neurochemistry International prijavljuje da oralna primena arginina — amino-kiseline koja se već primenjuje kao suplement i u nekim kardiovaskularnim terapijama — može da smanji nakupljanje amyloid‑beta proteina kod miševa i da poboljša njihove kognitivne i ponašajne performanse.
„Naša studija pokazuje da arginin može da suzbije agregaciju amyloid‑beta i in vitro i in vivo,“ rekao je koautor Yoshitaka Nagai sa Univerziteta Kindai. „Budući da je arginin dobro poznat po dobrom profilu bezbednosti i niskoj ceni, predstavlja zanimljiv kandidat za repozicioniranje kao terapija za Alchajmerovu bolest.“
Istraživači su miševima koji su već imali nakupljanje amyloid‑beta davali male doze arginina u vodi i hrani. Tim tretmanom su zabeležili smanjenje postojeće akumulacije proteina i delimično razbijanje plakova. Pored toga, tretirani miševi pokazali su poboljšanja u ponašanju — procenjivana preko povišenog Y‑lavirinta, gde su naučnici merili pređenu udaljenost i učestalost ulazaka u otvorena krila, što oslikava promene u istraživačkom i anksiogenom ponašanju.
Autori naglašavaju da su rezultati obećavajući, ali da se radi o eksperimentalnim nalazima na životinjskom modelu. Potrebna su rigorozna klinička ispitivanja na ljudima da bi se procenila efikasnost i bezbednost arginina kao potencijalne terapije protiv Alchajmerove bolesti.
Šta ovo znači i ograničenja
Uloga amyloid‑beta u nastanku Alchajmerove bolesti i dalje nije potpuno razjašnjena — plakovi su jedan od karakterističnih nalaza, ali nisu prisutni kod svih obolelih i nisu nužno direktan pokazatelj težine bolesti. Zbog toga uklanjanje plakova ne garantuje lečenje ili obnavljanje kognitivnih funkcija kod ljudi.
U tekstu se takođe pominju druga istraživanja koja su postigla poboljšanja u modelima Alchajmera: tim u Kini koristio je nanočestice ubrizgane u mozak za uklanjanje plakova, dok su japanski istraživači testirali sintetičke peptide. Svaka od tih strategija nosi svoje tehničke i bezbednosne izazove pri potencijalnom prenošenju na ljude.
Zaključak je oprezno optimističan: arginin kao poznata molekula sa povoljnim bezbednosnim profilom predstavlja iskorak vredan daljeg proučavanja, ali neophodni su klinički podaci pre nego što se može govoriti o stvarnoj terapeutskoj vrednosti za pacijente.
Pomozite nam da budemo bolji.
