Predsednik Venecuele Nicolas Maduro uputio je pismo OPEK-u i OPEK+ u kojem traži podršku protiv, kako tvrdi, "nezakonitih pretnji" iz SAD i Donalda Trumpa, ističući rizik za globalno energetsko tržište. Trumpova poruka o "zatvorenju" vazdušnog prostora dodatno je zaoštrila tenzije, dok Vašington tvrdi da je cilj borba protiv krijumčarenja narkotika. U regionalnom kontekstu, pojačano američko vojno prisustvo i planovi za novo bušenje nafte podstiču zabrinutost među karipskim državama i zagovornicima klimatskih politika.
Maduro poziva OPEK da odgovori na, kako tvrdi, "nezakonite pretnje" SAD
Predsednik Venecuele Nicolas Maduro uputio je pismo članicama Organizacije zemalja-izvoznica nafte (OPEK) tražeći podršku u suočavanju sa, kako je naveo, "rastućim i nezakonitim pretnjama" iz Sjedinjenih Država i od predsednika Donalda Trumpa. U pismu je optužio SAD za pokušaj prisvajanja venecuelanskih naftnih rezervi i zatražio da se zaustavi, kako je ocenio, agresija koja ugrožava ravnotežu međunarodnog energetskog tržišta.
"Nadam se da ću moći da računam na vaše najbolje napore da se zaustavi ova agresija, koja postaje sve jača i ozbiljno ugrožava ravnotežu na međunarodnom energetskom tržištu," napisao je Maduro.
Maduro je pismo uputio i širem formatu OPEK+ i u njemu je "formalno prijavio" upotrebu smrtonosne vojne sile protiv venecuelanske teritorije, naroda i institucija. Venecuela poseduje najveće dokazane rezerve nafte u svetu — oko 303 milijarde barela prema podacima za 2023. godinu — ali je izvoz sirove nafte 2023. iznosio svega 4,05 milijardi dolara, što je znatno manje nego kod drugih velikih proizvođača. Deo razloga za pad izvoza pripisuje se međunarodnim sankcijama uvedenim tokom ranijih američkih administracija.
Madurovo pismo objavljeno je dan nakon što je Donald Trump na svojoj platformi objavio poruku u kojoj je naveo da je "vazdušni prostor iznad i oko Venecuele zatvoren", formulaciju koju je vlast u Karakasu ocenila kao "kolonijalnu pretnju". Poruka je dodatno podigla tenzije između dve strane.
Vlada Venecuele već mesecima tvrdi da pojačano američko vojno prisustvo u Karipskom basenu ima za cilj pristup venecueljanskim naftnim i gasnim resursima. Zvanični Vašington navodi da je fokusa na borbi protiv krijumčarenja narkotika, dok pojedini kritičari ističu da dostupni američki podaci ne pokazuju da Venecuela predstavlja glavni izvor droge koja stiže u SAD.
Mediji i organizacije za ljudska prava izvestili su o napadima na plovila koje su američke snage označile kao umešana u krijumčarenje droge; prema nekim izveštajima, u tim akcijama poginule su desetine osoba, a organizacije za zaštitu ljudskih prava ocenjuju da su neki od tih udaraca predstavljali van-sudska pogubljenja i moguće kršenje međunarodnog prava.
Sjedinjene Države su u region rasporedile značajna pomorska i vazduhoplovna sredstva, među kojima su i nosač aviona USS Gerald R. Ford, drugi ratni brodovi, hiljade vojnika i avioni F-35. Istovremeno, administracija SAD je najavila planove za pojačano bušenje nafte duž obala Kalifornije i Floride, što je deo šire strategije povećanja domaće proizvodnje fosilnih goriva.
Dok se tenzije pojačavaju, zemlje Kariba, koje su posebno ranjive na posledice klimatskih promena, pozivaju na ubrzanu tranziciju sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije kako bi se smanjili rizici od ekstremnih vremenskih nepogoda i dugoročnih ekonomskih šteta.
Kontekst: Venecuela je jedna od osnivačica OPEK-a iz 1960. godine i dugo je bila ključni igrač u globalnoj politici nafte; sada su ponovo u prvom planu diplomatskih i bezbednosnih rasprava koje se tiču kontrole energenata i regionalne stabilnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
