Studija pokazuje da se afrički slonovi mogu naviknuti na prisustvo dronova, što otvara mogućnost upotrebe bespilotnih letelica za nenametljivo praćenje populacija. Istraživanje u dve rezervate na severu Kenije obuhvatilo je 35 probnih letova; reakcije uznemirenosti zabeležene su u oko polovini slučajeva i uglavnom su trajale manje od minuta. Neki jedinci su bili manje reaktivni i pri ponovnim susretima, čak i nakon 355 dana, što ukazuje na dugotrajnu habituaciju i potencijal za primenu u zaštiti slonova.
Slonovi se navikavaju na dronove — nova nada za njihovo očuvanje
Izreka da "slon nikada ne zaboravlja" izgleda delimično tačna: afrički slonovi imaju izuzetnu prostornu memoriju i sposobnost da prepoznaju pojedince, a upravo ta sposobnost pamćenja mogla bi da doprinese njihovoj zaštiti.
Tim naučnika iz organizacije Save the Elephants u saradnji sa Univerzitetom Oksford, Univerzitetom u Sussexu i Univerzitetom Kolorado sproveli je 35 eksperimentalnih letova četvorokrakih dronova u dve rezervate na severu Kenije kako bi proverio da li se slonovi mogu habituirati na prisustvo bespilotnih letelica. Dronovi su lansirani prema protokolima koji umanjuju uznemiravanje, npr. sa udaljenosti od najmanje oko 488 metara (1.600 stopa) i sa vetrovite strane da se smanji nivo buke.
Autori navode da su dronovi izazvali znakove uznemirenosti u približno polovini slučajeva — to su bili prekidi ishrane uz podignutu surlu, nervozno tresenje glavom ili kraći povlačenja. Većina reakcija bila je ograničena na prvi minut od pojave drona, nakon čega su životinje obično nastavljale uobičajeno ponašanje, što ukazuje na brzu habituaciju. Neki jedinci pokazali su smanjen nivo reaktivnosti i pri ponovljenim susretima, čak i nakon razmaka do 355 dana.
"Naši rezultati sugerišu da efekti habituacije mogu potrajati mesecima, ako ne i godinama, što pokazuje kapacitet za učenje i prilagodljivost zbog kojih su slonovi već poznati," rekao je koautor Angus Carey‑Douglas iz Save the Elephants.
Ova tendencija tolerancije otvara mogućnost korišćenja dronova kao minimalno invazivnog i relativno pristupačnog alata za praćenje stada. Zbog svoje veličine i grupnog kretanja, slonovi su pogodni za posmatranje iz vazduha, pri čemu kamere i senzori na dronovima mogu da prikupe podatke o kretanju, broju jedinki, interakcijama i ranije neprimećenim detaljima njihovog socijalnog ponašanja.
Istovremeno, autori podvlače važnost etičkih protokola: dronovi koji se koriste za plašenje slonova od useva mogu izazvati snažniji stres i stoga nisu preporučljivi bez adekvatnih smernica. Za praktičnu primenu preporučuje se standardizacija procedura — rastojanje, visina leta, smer lansiranja i ograničenje učestalosti letova — kako bi se maksimalno smanjio uticaj na životinje.
"Ovo istraživanje pokazuje moć nove i brzo razvijajuće tehnologije koja nam omogućava da dublje zavirimo u tajne živote slonova," rekao je Fritz Vollrath, evolucionarni biolog i koautor studije.
Zaključno, dronovi uz pravilne protokole mogu postati značajan dodatak čitavom nizu metoda za proučavanje i zaštitu afričkih slonova — od procene veličine populacija i praćenja migracija do ranog otkrivanja konflikata između ljudi i divljih životinja. Dalja istraživanja treba da prate dugoročne posledice izloženosti dronovima i da razviju smernice koje kombinuju efikasnost i dobrobit životinja.
Pomozite nam da budemo bolji.
