Podaci Sa Mobilnih Telefona Otkrili: Kako 37 Vrsta Životinja Reaguje Na Ljude

Novo međunarodno istraživanje pokazuje kako neposredno ljudsko prisustvo — ne samo trajne promene u pejzažu — oblikuje ponašanje divljih životinja. Koristeći kombinaciju GPS podataka životinja i anonimizovanih podataka o lokaciji sa mobilnih telefona, autori su mapirali kako 37 vrsta sisara i ptica menja upotrebu prostora tokom perioda promenjene ljudske aktivnosti tokom pandemije.

Metodologija i obim podataka

Istraživački tim iz UC Santa Barbara, Smithsonian National Zoo and Conservation Biology Institute i Yale univerziteta analizirao je GPS zapise za 4.581 jedinku sisara i ptica prikupljenih između 2019. i 2020. godine. Pored toga, veća međunarodna saradnja dovela je do obuhvata od ~13.000 životinja i približno 1 milijarde lokacionih zapisa u ukupnom projektu, uključujući podatke od preko 600 partnera.

The lack of human activity during the COVID-19 lockdowns gave scientists an opportunity to study animal responses.©Alena Veasey/Shutterstock.com

Umesto da se oslanjaju isključivo na statične pokazatelje poput stepena urbanizacije, istraživači su upotrebili anonimizovane podatke o kretanju ljudi (na nivou kvartova) kako bi direktno ocenili uticaj ljudske mobilnosti i prisustva na kretanje i korišćenje prostora od strane životinja.

Ključni rezultati

Rad objavljen u časopisu Science pokazuje da su i modifikacija pejzaža i ljudsko prisustvo povezani sa promenama u ponašanju kod 57% proučavanih vrsta. Kada su autori posebno analizirali sisare i ptice, otkrili su da je 67% sisara i 68% ptica promenilo teritorijalno ponašanje — odnosno površinu teritorije koju zauzimaju ili širinu svoje ekološke niše.

Research like this could help better shape conservation policies to help humans and animals peacefully coexist.©luckymi/Shutterstock.com

Reakcije su varirale po vrstama i po stepenu preuređenja okoline. Uopšteno, efekti su bili jači tamo gde su izmene pejzaža dovele i do povećanog ljudskog protoka. Životinje su često smanjivale područje koje koriste kada su istovremeno prisutne značajne promene zemljišta i veće ljudsko prisustvo, pri čemu su najveće promene zabeležene u područjima s malo trajne urbanizacije (npr. nacionalni parkovi).

Primeri iz studije:

• Belo-repan jelen (white-tailed deer): širio je ekološku nišu sa transformacijom pejzaža, ali je sužavao korišćenje prostora u uslovima većeg ljudskog prisustva.
• Sandhill ždralovi (sandhill cranes): suprotno jelenima — smanjivali su upotrebu staništa pri transformaciji pejzaža, ali su širili upotrebu prostora kad je raslo ljudsko prisustvo.
• Vukovi: su, neočekivano u nekim kontekstima, širili upotrebu prostora u prisustvu ljudi.

Implikacije za zaštitu prirode

Koautor Scott Yanco iz Smithsonian National Zoo istakao je da je upotreba podataka sa telefona bila retka prilika da se kvantifikuje neposredan uticaj ljudskog prisustva na divlje životinje, napominjući da privatne kompanije često kontrolišu takve podatke. Ruth Oliver (UCSB) naglašava da svaka vrsta ima svoje zahteve i ponašanje, pa efikasna zaštita zahteva prilagođene strategije koje uzimaju u obzir kako fizičke promene staništa, tako i dinamiku ljudske mobilnosti.

„Studija pokazuje da životinje menjaju kako koriste prostor i resurse, ali još ne znamo da li su te promene prilagodljiva strategija ili signal stresa,” rekao je tim. Trenutni radovi nastavljaju da ispituju da li jedinke koje menjaju ponašanje zbog ljudskog pritiska imaju veći ili manji rizik od smrtnosti.

Zaključak

Ova studija donosi važnu poruku za planiranje i konzervaciju: pored očiglednih, trajnih promena u pejzažu, kratkoročne promene u ljudskoj aktivnost i prisustvu imaju merljive efekte na ponašanje životinja. Integracija podataka o ljudskoj mobilnosti u planove zaštite može pomoći da se razviju fleksibilnije i učinkovitije mere suživotu ljudi i divljih vrsta.