Peru je proglasio 60-dnevno vanredno stanje i militarizovao granicu sa Čileom, zbog čega su stotine migranata iz Latinske Amerike i Kariba ostale zaglavljene na prelazima. Čile i Peru su u diplomatskoj komunikaciji kako bi koordinisali odgovore, dok stručnjaci upozoravaju da zatvaranje granica gura ljude na ilegalne rute i podstiče organizovani kriminal. Pozivaju se regionalne politike i humanitarna pomoć za upravljanje krizom.
Peru militarizovao granicu sa Čileom — stotine migranata zaglavljeno na prelazu
Čile i Peru su u virtuelnom kontaktu nakon što je privremeni predsednik Perua José Jerí naredio militarizaciju graničnih prelaza, što je dovelo do zastoja migracionih tokova na severnoj granici Čilea. Stotine ljudi iz Venecuele, Ekvadora, Kolumbije i Haitija ostaju zaglavljeni u pograničnom pojasu jer Peru ne prima putnike bez dokumenata.
Peru je krajem novembra proglasio 60-dnevno vanredno stanje u regionu Tacna i stavio međunarodni put koji povezuje Čile i Peru pod kontrolu vojske. Kao odgovor, ministri spoljnih poslova obe zemlje održali su virtuelni sastanak kako bi koordinisali mere i smanjili humanitarnu krizu na granici.
Čileanski potministar unutrašnjih poslova Víctor Ramos rekao je da je cilj sastanka pojačavanje kontrole i traženje rešenja za usmeravanje migranata, ali je umanjio mogućnost eskalacije u ozbiljniji diplomatski sukob.
«Nema krize na našim granicama. Postoji kontrola, smanjenje neregularne migracije i imamo specifičan problem u području između kompleksa Santa Rosa i Chacalluta, gde ljudi ostaju jer ne mogu da pređu u Peru», rekao je Ramos.
Sve je dodatno pojačano izjavama čileanskog predsedničkog kandidata José Antonio Kast, koji je pozvao neregularne migrante da «spakuju svoje stvari i napuste zemlju», upozorivši da bi, ukoliko pobedi na izborima 14. decembra, mogli biti proterani bez imovine kada preuzme dužnost u martu 2026. Ta retorika, prema stručnjacima, podstiče strah i preusmerava migracione tokove.
Byron Duhalde, direktor Centra za migrantske studije Univerziteta u Santjagu, ocenio je da su upravo takve političke poruke doprinele povećanju pritiska na granične prelaze. "Kandidat vodi u anketama, što stvara strah među migrantima u neregularnom položaju i navodi ih da traže druge destinacije ili da se vraćaju u zemlje porekla", izjavio je Duhalde.
Čileanski zvaničnici navode da je neregularna migracija u toj zemlji porasla za oko 700% u periodu 2018–2021, što dodatno opterećuje kapacitete vlasti u pograničnim regionima.
Guverner regiona Arika i Parinacota, Diego Paco, upozorio je da bi broj ljudi zaglavljenih na prelazima mogao "eksponencijalno" da poraste od kraja decembra do marta ukoliko Peru zatvori ili dodatno ojača granicu vojnim snagama.
Stručnjaci upozoravaju da zatvaranje redovnih graničnih prelaza ima i ozbiljne negativne posledice: prisiljava migrante da koriste ilegalne rute, gde je prisutnost organizovanog kriminala veća, i pogoršava humanitarnu situaciju u pograničju.
Analitičari pozivaju na hitnu regionalnu koordinaciju i srednjoročne i dugoročne politike za upravljanje ljudskom mobilnošću u Južnoj Americi, uz istovremeno poštovanje ljudskih prava i pružanje humanitarne pomoći onima koji su pogođeni prekidima graničnih tokova.
Trenutna situacija ostaje promenljiva: vlasti obe zemlje najavljuju dalju koordinaciju, dok lokalne zajednice i humanitarne organizacije prate razvoj događaja i pripremaju se za moguće pogoršanje uslova u pograničnim kampovima.
Pomozite nam da budemo bolji.
