Papa Leon u Bejrutu poziva na suživot: „Neka zvona i adhani postanu jedna himna“

Papa Leon je tokom drugog dana posete Libanu apelovao na suživot i pomirenje, okupljajući verske lidere sa obe strane nekadašnje linije podele iz građanskog rata i pozvavši na jedinstvo u regionu podeljenom nasiljem.

Stojeći na Trgu mučenika, mestu nekadašnje "zelene linije" koja je delila muslimanski zapad i hrišćanski istok Bejruta u periodu 1975–1990, papa je poručio da Liban pokazuje kako "strah, nepoverenje i predrasude nemaju poslednju reč".

"U vremenu kada suživot može delovati daleko, narod Libana, prihvatajući različite religije, podseća nas da su jedinstvo, pomirenje i mir mogući," rekao je papa Leon.

Dodao je slikovito: "Neka svaki zvon pozvoni; svaki adhan, svaki poziv na molitvu stopi se u jednu, uzdignutu himnu" — koristeći arapski izraz za muslimanski poziv na molitvu.

Trg mučenika, na kome se nalazi spomenik palima za nezavisnost a koji je kasnije postao epicentar masovnih protesta, dugo simbolizuje borbu zemlje da prevaziđe sektaštvo. Izveštačinja Zeina Khodr iz Bejruta istakla je da simbolika okupljanja i jedinstvenog govora verskih vođa kontrastira sa duboko ukorenjenim političkim podelama u zemlji.

Papa Leon je u nedelju stigao u Liban u okviru svoje prve inostrane posete kao pape, sa prethodnim zaustavljanjem u Turskoj. Susreo se sa predsednikom Michelom Aounom i obratio se diplomatama i zvaničnicima u predsedničkoj palati.

Ranije tog dana pontifeks je posetio grob svetog Šarbela, katoličkog sveca poštovanog širom regiona, a potom je otputovao u Harisu — svetište na uzvišenju s pogledom na Sredozemno more. Velike grupe okupljenih uzvikivale su "Viva il Papa" prilikom njegovog dolaska ispod impozantnog kipa Bogorodice.

Oko 15.000 mladih ljudi okupilo se kasnije ispred sedišta maronitske Katoličke crkve da čuje poruku 70-godišnjeg pontifeksa: "U vama postoji nada — dar koji mi odrasli izgleda da smo izgubili. Imate više vremena da sanjate, planirate i činite dobro."

Liban je dom jedne od najvećih hrišćanskih zajednica na Bliskom istoku (oko 30% stanovništva), pored raznovrsnih muslimanskih grupa — šiita, sunita — kao i manjina poput alavita i druza. Predstavnici svih većih verskih zajednica prisustvovali su međureligijskom skupu, uključujući lidere zajednica koje su trpele nasilje u susednoj Siriji.

Šejh Ali al-Khatib, zamenik predsednika Vrhovnog šiitskog islamskog saveta, zahvalio je papu na poseti ali je upozorio da zemlja i dalje nosi duboke rane "kao rezultat nastavljenih izraelskih napada", prema izveštajima lokalnih medija.

Poseta pape događa se u kontekstu šireg regionalnog sukoba. Oružana grupa Hezbolah počela je da ispaljuje rakete ka Izraelu 8. oktobra 2023. godine, opisujući napade kao znak solidarnosti nakon početka izraelske ofanzive u Gazi, koju su neki posmatrači i komentatori nazvali genocidnom. Hezbolah je potom bio znatno oslabljen tokom izraelske eskalacije u Libanu u septembru 2024. godine.

Od novembra 2024. je na snazi primirje između Izraela i Libana; Hezbolah je uzvratio samo jednom, dok su izraelski prekogranični udari prema podacima Ujedinjenih nacija odneli više od 300 života u Libanu, među kojima je oko 127 civila.

Papa Leon je u svojim istupima izbegavao da direktno komentariše vojne sukobe, umesto toga pozivajući na dijalog i smirivanje tenzija. "Mnogi veruju da je prisustvo pape snažan moralni faktor protiv direktne eskalacije — i postoji zabrinutost šta će se desiti po njegovom odlasku", navela je izveštačinja Zeina Khodr.

Uz regionalne napetosti, Liban se suočava i sa dubljim unutrašnjim krizama: političkom paralizom, ekonomskim kolapsom započetim 2019. godine koji je bacio milione u siromaštvo, i nastavnim pritiskom velikog broja izbeglica — procenjuje se da u zemlji živi oko milion sirijskih i palestinskih izbeglica.

U planu za naredni dan bilo je da papa poseti mesto eksplozije u luci Bejrut iz 2020. i da predvodi misu na istorijskoj gradskoj rivi, događaje koji će dodatno naglasiti simboliku njegove posete jednom delu sveta pogođenom bolom, ali i nadom za pomirenje.