Zelenski u Parizu: Ne smemo nagraditi Putina dok traju američko‑ruski pregovori

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je u Parizu da Rusija ne sme dobiti utisak da je nagrađena za invaziju, dok se američki izaslanik Steve Witkoff sprema za razgovore sa Vladimirom Putinom u Moskvi.

Sa pritiscima iz Vašingtona da Kijev razmotri predlog mirovnog plana, Zelenski je otputovao u Pariz kako bi dobio podršku evropskih saveznika. Pre nego što je američki izaslanik krenuo za Moskvu, predsednik je imao telefonske konsultacije sa francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom i britanskim liderom Keirom Starmerom.

„Moramo da pazimo da Rusija ničim ne dobije utisak da je nagrađena za ovaj rat,” rekao je Zelenski na konferenciji za novinare, naglašavajući da ključne odluke moraju da budu usaglašene sa Kijevom i evropskim partnerima.

U Miamiju su ukrajinska i američka delegacija radile na izmenama ranijeg 28-tačkastog plana, koji je u jednoj verziji predviđao teritorijalne ustupke u Donbasu i ograničenja ukrajinske vojske nakon prekida vatre. Kijev je nastojao da ublaži najspornije odredbe i ostavio otvorenim pitanje teritorija i sastava snaga da se reše u direktnim razgovorima predsednika Zelenskog i predsednika SAD.

Ukrajinska delegacija je, prema zvaničnim izvorima, odbila da povuče snage iz Donjecka ili da se odrekne težnje za članstvom u NATO kao cenu mira. Nacionalni savetnik za bezbednost Rustem Umerov izjavio je da su dvodnevni razgovori u Floridi doneli „značajan napredak”, iako su neka pitanja i dalje otvorena.

Evropski poziv na jedinstvo

Francuski predsednik Emmanuel Macron podvukao je da se teritorijalna pitanja mogu finalizovati samo sa saglasnošću Kijeva, dok su evropski lideri zatražili da se o pitanjima zamrznutih ruskih sredstava, bezbednosnih garancija, pristupa EU i sankcija raspravlja uz aktivno učešće Evrope.

U video razgovoru podršku Zelenskom pružili su lideri iz Velike Britanije, Italije, Danske, Poljske, Finske, Norveške i Holandije, kao i predstavnici EU i NATO. Italijanska premijerka Giorgia Meloni istakla je potrebu usklađenog evropsko‑američkog pristupa, dok je estonska premijerka Kaja Kallas upozorila da nije u interesu nikoga da se Kijev primora na prihvatanje sporazuma dogovorenog direktno između izaslanika SAD i Kremlja.

Tenzična bezbednosna situacija

U međuvremenu, ruske snage su u novembru ostvarile najveći teritorijalni dobitak u protekloj godini — oko 701 km² — i kontrolisale su, delimično ili u potpunosti, oko 19,3% ukrajinske teritorije u tom periodu. Takođe, ruski raketni napad na centralni grad Dnjipro doveo je do smrti četiri civila i ranjavaња 40 osoba.

Admiral Giuseppe Cavo Dragone, predsednik vojnog komiteta NATO, izjavio je da savez razmatra „proaktivnije” mere u okviru hibridnog sukoba, navodeći mogućnost predupređujućih akcija kao deo odbrane. Pored toga, Moskva se dovodi u vezu sa nizom incidenata — od problema sa civilnim aerodromima u Evropi do prisustva špijunskih plovila u britanskim vodama — koje stručnjaci ocenjuju kao pokušaje da se obeshrabri podrška Zapada Ukrajini.

Evropska unija najavila je pripremu novih sankcija protiv Belorusije zbog hibridnih incidenata povezanih sa krijumčarenjem balona preko granice ka Litvaniji.

Kako se ishod razgovora između američkih izaslanika i ruskih zvaničnika približava, Zelenski i evropski lideri podvlače da svaki eventualni mirovni sporazum mora da štiti teritorijalni integritet Ukrajine i da ne sme predstavljati nagradu za agresiju.