Netanjahuova vlada pojačava pritisak na slobodu štampe: zakon o promeni regulatora izaziva zabrinutost

Sažetak: Predložena promena zakona koja bi nezavisne medijske regulatore zamenila političkim imenovanjima pokreće talas kritika u Izraelu. Kritičari upozoravaju da bi nova ovlašćenja omogućila vladi da kažnjava i favorizuje medije, dok se istovremeno povećava pritisak i fizičko uznemiravanje novinara.

Šta predlaže vlada

Koalicija premijera Benjamina Netanjahua formira parlamentarni odbor koji treba da podrži izmenu zakona o medijima. Predlog, koji je podneo ministar komunikacija Šlomo Kari, prošao je prvo čitanje i, prema zvaničnom objašnjenju, ima za cilj "otvaranje tržišta", podsticanje konkurencije i modernizaciju zakona za digitalnu eru.

Zašto kritičari alarmiraju

Kritičari, među kojima su i glavni emiteri u zemlji, pravni savetnici, Ministarstvo finansija i Ministarstvo pravde, upozoravaju da predložene promene otvaraju vrata političkom uticaju na uređivačke odluke. Novi model bi omogućio vladi da postavlja članove regulatornih tela, te da izriče novčane kazne i druge sankcije bez odgovarajućeg mehanizma nezavisne zaštite uredničkog integriteta.

"Ovo je pokušaj preuzimanja moći pred izbore; cilj je potčiniti slobodnu štampu i ućutkati kritiku", rekao je jedan od predstavnika hitnog foruma koji su osnovale konkurentske televizije.

Pravni i međunarodni signali upozorenja

Generalna tužiteljka Gali Baharav‑Miara u pravnom mišljenju navodi da predlog povećava rizik komercijalnog i političkog mešanja u rad medijskih organizacija, posebno informativnih emisija. Pored unutrašnjih pravnih prigovora, međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF) snizila je rang Izraela na listi slobode medija, navodeći rast pritisaka, dezinformacionih kampanja i represivnih zakona.

Drugi koraci vlasti koji zabrinjavaju

U setu mera nalaze se i planovi za mogućnost zabrane ili gašenja stranih emitera bez sudske kontrole pod izgovorom "nacionalne bezbednosti", privatizacija javnog emitera Kan 11, kao i najava o zatvaranju vojnog radija Galei Cahal. Kritičari ističu da ovi potezi deluju koordinisano i da u celini vode ka konsolidaciji uticaja vlasti nad javnom sferom.

Pritisak na pojedinačne novinare

Pored institucionalnog pritiska, sve je izraženije i zastrašivanje pojedinih novinara koji prate slučajeve povezane s vlašću. Gaj Peleg, glavni pravni izveštač jednog od vodećih kanala, suočava se sa protestima ispred doma, pretećim porukama i bilbord kampanjama. Napadi su eskalirali nakon njegovih otkrića o navodnom zlostavljanju pritvorenika, što je dovelo i do ostavke visokog vojnog pravnika.

"Hoće da se bojimo. Ali nećemo odustati i nastavićemo da radimo svoj posao", rekao je Peleg, opisujući pritisak kao sastavni deo šire kampanje.

Neki aktivisti koji su učestvovali u napadima na novinare bivali su otvoreno pozdravljeni i primani od strane istaknutih članova vladajuće koalicije, što dodatno podiže zabrinutost zbog legitimizacije zastrašivanja.

Politički kontekst i posledice

Predložene promene dolaze u godini koja će biti izborna za Izrael, što je po mnenju analitičara razlog za dodatnu zabrinutost — nezavisno novinarstvo je ključ demokratije tokom predizborne kampanje. Kritičari tvrde da novi mehanizmi mogu formalizovati mehanizme nagrađivanja naklonjenih medija i kažnjavanja kritičkih, što bi bitno promenilo medijski pejzaž.

Šta može uslediti

Ako zakon bude usvojen u sadašnjoj formi, moguće su dugoročne promene u pristupu medijima, smanjenje pluralizma i jačanje političkog uticaja na informisanje javnosti. U međuvremenu ostaje otvoreno pitanje kako će društvo, pravosudni sistem i međunarodna javnost reagovati na dalji tok događaja.

Napomena: Činjenice u tekstu zasnovane su na izjavama učesnika procesa, javno dostupnim pravnim mišljenjima i izveštajima organizacija za zaštitu medijskih sloboda.