3I/ATLAS pulsira kao „otkucaj srca”: rotacija, kometa ili nešto neobično?

Međuzvezdani objekat 3I/ATLAS uskoro će proći najbliže Zemlji — očekuje se da će 19. decembra proći na udaljenosti od oko 170 miliona milja (približno 274 miliona kilometara). Taj prolazak daje astronomima jedinstvenu priliku da prate njegovu aktivnost i ponašanje dok juri pored naše planete.

U oktobru je tim istraživača iz Evrope i Afrike objavio rad u časopisu Astronomy & Astrophysics u kojem se navodi da objekat pokazuje ponavljajući impuls svetlosti sa periodom od 16,16 časova. Harvardski astronom Avi Loeb je u svom blogu skrenuo pažnju na ta zapažanja i predložio načine na koje dalja posmatranja mogu rasvetliti poreklo tih impulsa.

Najverovatnije tumačenje stručnjaka je da je 3I/ATLAS prirodna, slabo aktivna kometa poreklom iz međuzvezdanog prostora koja se jednostavno okreće: rotacija može izbacivati gas i prašinu iz lokalizovanih džepova leda, što se u posmatranjima manifestuje kao periodično pojačanje sjaja — svojevrsni „otkucaj srca”.

„U celini, 3I pokazuje osobine tipične za slabo aktivne komete spoljnog Sunčevog sistema, uprkos svom međuzvezdanom poreklu. Nastavak posmatranja oko perihela je neophodan da bi se pratila promena aktivnosti i boje, što će pružiti uvid u evoluciju međuzvezdanih materijala pod dejstvom sunčevog zračenja.”

Jedan od opisanih fenomena je i anti-rep — izgled trake ili repa koji deluje suprotno očekivanom smeru pod uticajem Sunčevog zračenja. To može nastati kada sunčevo usmeren mlaz (jet) aktivira veliki džep leda na jednoj strani jezgra; kako se objekat okreće, taj mlaz povremeno usmerava materijal u komi (zamućeni oblak gasa i prašine oko jezgra), stvarajući periodično pojačanje sjaja.

„U kontekstu prirodne komete, ovo može nastati sunčevo usmerenim mlazom koji se pokreće samo kada veliki džep leda na jednoj strani jezgra bude okrenut prema Suncu. Kao rezultat toga, koma će se pojačavati svaki put kada taj džep leda bude okrenut prema Suncu.” — Avi Loeb

Iako većina naučnika smatra da je 3I/ATLAS verovatno prirodni objekat, Loeb ne isključuje retku mogućnost da bi mlazovi mogli imati tehnološko poreklo. On ističe da bi za tehnologiju smer pulsirajućeg mlaza mogao biti proizvoljan i ne bi nužno pokazivao ka Suncu, što bi se razlikovalo od očekivanog ponašanja prirodnih kometa.

Ključ za razrešenje dileme leži u daljim, dobro kalibrovanim posmatranjima: serija snimaka kome tokom više dana može pokazati da li je orijentacija svetlosnih impulsa uvek vezana za Sunce (što ukazuje na prirodne mlazove) ili je nasumična (što bi podstaklo dodatna ispitivanja). Takođe, rotacioni period objekta mogao je da se promeni otkako je dostigao perihelion krajem oktobra, pa praćenje promena u periodici i smeru mlazova može dati dodatne dokaze.

Bez obzira na poreklo, posmatranje 3I/ATLAS-a predstavlja važnu priliku: proučavanje međuzvezdanog materijala pod dejstvom Sunčevog zračenja može obogatiti razumevanje sastava objekata izvan našeg sistema i procesa koji ih menjaju pri prolasku kroz unutrašnji deo Sunčevog sistema.

Šta pratiti:

• Periodična pojačanja sjaja ~16,16 časova;
• Promene oblika i orijentacije kome i repa tokom decembra;
• Spektralna i kolorimetrijska posmatranja koja otkrivaju sastav prašine i gasa.

Astronomi širom sveta planiraju intenzivnija posmatranja u narednim nedeljama — rezultati će pomoći da se odlučnije odgovori na pitanje da li 3I/ATLAS samo „srceće” kao kometa ili skriva nešto neobičnije.