Na ministarskom sastanku ESA u Bremenu potvrđeno je da će prvi Evropljanin koji poleti ka Mesecu biti Nemac, zahvaljujući nemačkom doprinosu u proizvodnji Evropskog servisnog modula za Orion. Matthias Maurer i Alexander Gerst su glavni kandidati za mesto na misiji Artemis 4 (planirano za 2028). ESA je obezbedila tri sedišta na Artemis 4 i 5, dok bi prve evropske šetnje Mesecom mogle pripasti Francuzu ili Italijanu. Program Artemis ostaje delimično neizvestan zbog promena u svetskoj svemirskoj politici, a Evropa razvija i sopstveni lander Argonaut.
Nemački astronaut prvi Evropljanin koji će poleteti ka Mesecu — ko su favoriti za mesto u posadi Artemis misija?
Na ministarskom sastanku Evropske svemirske agencije (ESA) u Bremenu 27. novembra direktor generalni ESA Josef Aschbacher potvrdio je da će prvi Evropljanin koji će poleteti ka Mesecu biti Nemac. To pravo proističe iz doprinosa Nemačke proizvodnji Evropskog servisnog modula (ESM) za kapsulu Orion, koja obezbeđuje pogon, snabdevanje energijom i kontrolu atmosfere tokom letova u okviru programa Artemis.
Zašto Nemačka?
U fabrici kompanije Airbus u Bremenu sastavlja se Evropski servisni modul koji će pogoniti Orion tokom nekih od budućih Artemis misija. Zbog ovih tehnoloških i finansijskih doprinosa, ESA je obezbedila tri sedišta za posade misija Artemis 4 i 5 — upravo zato je najavljeno da će prvi Evropljanin koji će preći granicu niske Zemljine orbite biti iz Nemačke.
Kandidati za mesto u posadi
Nemačka trenutno ima dvoje iskusnih astronauta u okviru ESA: Matthias Maurer (55) i Alexander Gerst (49). Gerst je proveo ukupno 362 dana u svemiru, uključujući dve duže misije i period kao komandir ISS; Maurer je na jednoj misiji proveo 176 dana i takođe izveo svemirski izlazak. Kao rezervni članovi korpusa navedene su Amelie Schoenenwald (36) i Nicola Winter (40), koje još nisu letеле u svemir.
Mogućnosti za prve evropske šetnje Mesecom
Prve evropske stope na Mesecu verovatno neće biti nemačke — među favoritima za silazak na površinu su francuski astronaut Thomas Pesquet (397 dana u svemiru) i italijanski astronauti Luca Parmitano i Samantha Cristoforetti, oboje sa po dve duže misije na ISS. Francuskinja Sophie Adenot, članica nove klase astronauta, planira osmomesečnu misiju na ISS koja će joj pružiti dragoceno iskustvo za buduće lunarne zadatke.
Raspored i neizvesnosti programa Artemis
NASA je već objavila posadu za Artemis 2, misiju koja će ponovo odvesti ljude u lunarnu orbitu. Artemis 3, planiran za 2027. godinu, treba da pokuša sletanje na Mesec; međutim, evropska mesta su obezbeđena na Artemis 4 i 5 (trenutno planirani za drugo polugodište 2028. i 2030.). Dalja sudbina programa zavisi i od promena u američkoj svemirskoj politici, koja predviđa prelaz na komercijalno razvijene letelice umesto dosadašnjeg sistema SLS/Orion — ESA nastavlja pregovore i ima ugovore o isporuci ESM modula za najmanje šest misija.
Evropske ambicije i sopstveni doprinosi
Osim proizvodnje servisnih modula za Orion, Evropa radi na sopstvenom lunarnom landeru za teretnu dostavu nazvanom Argonaut. To bi mogao biti jedan od načina da evropski partneri zadrže aktivnu ulogu u budućim lunarnim programima, čak i ako se arhitektura misija u SAD promeni.
„Astronaut iz ESA koji će prvi put preći granicu niske Zemljine orbite biće ogroman izvor inspiracije i ponosa za svoju zemlju i za celu Evropu,“ izjavio je Josef Aschbacher na ministarskom sastanku.
Ova vest predstavlja prekretnicu za evropsko astronautsko zajedništvo: prvi Evropljanin koji će videti Zemlju iz daljine od oko 360.000 kilometara potvrđuje rastuću ulogu Evrope u lunarnim programima i mogućnosti za buduću saradnju sa partnerima iz SAD i komercijalnim sektorom.
Pomozite nam da budemo bolji.
