Ukrajinski dronovi pogodili jedinicu „Akhmat” i FSB u Čečeniji pred sastanak Putina i Vitkofa

Ukrajinske bespilotne letelice pogodile su u utorak bazu čečenske jedinice „Akhmat” u Gudermesu i zgradu FSB-a u Ačhoj‑Martanu, neposredno pre planiranih mirovnih razgovora u Moskvi. Snimci koji se šire društvenim mrežama pokazuju plamen i dim nad kompleksom u Gudermesu, dok su fotografije iz Ačhoj‑Martana zabeležile izbijena stakla i razbacane krhotine ispred zgrade.

Elitna paravojna formacija „Akhmat” povezuje se s liderom Čečenije Ramzanom Kadirovom i ranije je bila angažovana na frontu u Ukrajini, uključujući Harkov i Donjeck. Ukrajina za sada nije preuzela odgovornost za pomenute udare.

Istog dana, nedaleko od turske obale, napadnut je i ruski tanker pod zastavom Rusije koji je prevozio suncokretovo ulje ka Gruziji — četvrti takav incident u ovoj nedelji, prema dostupnim izvorima.

U međuvremenu, ruska balistička raketa pogodila je industrijsku zonu u Dnjipru na istoku Ukrajine, gde su lokalne vlasti saopštile da su poginule četiri osobe, a 40 je povređeno.

Diplomatski kontekst

Napadi su se dogodili uoči nove runde pregovora u Moskvi: američki izaslanik Steve Witkoff putovao je na sastanak sa predsednikom Vladimirom Putinom. Istovremeno, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski boravio je u Ir­skoj nakon razgovora sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nastojeći da učvrsti podršku evropskih saveznika.

Pre početka novog kruga razgovora, ruske snage proglasile su zauzimanje strateški važnih gradova Vovčansk i Pokrovsk; ukrajinske vlasti osporile su te tvrdnje i prijavile da se žestoke borbe nastavljaju na severnim obodima Pokrovska u Donjeckoj oblasti. Andrij Kovalenko, šef ukrajinskog Centra za suzbijanje dezinformacija, ocenio je da je cilj ruskih izjava da pritisak u pregovorima bude prebačen na Ukrajinu.

„Želim da vam zahvalim. Ovo je važan pravac. Svi razumemo koliko je važno”,

rekao je Putin tokom posete komandnom centru, dodajući da bi uspeh na tom pravcu bio koristan za ostvarenje ciljeva „specijalne vojne operacije”. Analitičari, međutim, upozoravaju da bi potpuna kontrola Donbasa, kako je to prikazivano u zvaničnim izjavama, pri trenutnom tempu verovatno potrajala godinama.

Diplomatske aktivnosti su se pojačale i nakon curenja detalja o 28‑tačkastom mirovnom planu povezanom sa bivšim američkim predsednikom; taj predlog, izrađen uz konsultacije sa Moskvom, predviđao je zabranu pristupa Ukrajine NATO‑u, ograničenja njenih oružanih snaga i prepuštanje delova Donbasa. Kijev i više evropskih vlada odbacili su taj predlog i ponudili alternative koje bi, kako tvrde, bolje štitile ukrajinski suverenitet.

Poslednji događaji pokazuju rastuće tenzije na terenu uoči diplomatskih napora da se obe strane dovedu za pregovarački sto. Sastanci i komentari evropskih i američkih predstavnika nastaviće da igraju značajnu ulogu u sledećim koracima procesa.