Arheolozi WMF-a otkrili su preko 100 ranije nepoznatih objekata čachapojanske civilizacije u Nacionalnom parku Río Abiseo u Peruu. Korišćeni su LiDAR, fotogrametrija i druge moderne metode koje su otkrile ceremonijalne zgrade, kamene mozaike i mrežu prehispanskih puteva. Nalazi ukazuju da Gran Pajatén nije izolovan kompleks već deo šire, povezanе mreže naselja. Konzervatorski radovi i muzejska izložba omogućavaju javnosti da virtualno upozna otkrića.
U „šumi iznad oblaka“ otkriveno više od 100 struktura drevnog grada čachapojanaca
Arheolozi povezani sa organizacijom World Monuments Fund otkrili su više od 100 ranije nepoznatih arheoloških objekata u Nacionalnom parku Río Abiseo u Peruu. Nalazište se nalazi u planinskoj šumi Anda — lokaliteti su na nadmorskim visinama koje prelaze 2.000 m (oko 6.500 ft), dok se park prostire i iznad 3.000 m (oko 10.000 ft).
Region oko parka bio je dom čachapojanske civilizacije od 7. do 16. veka. Čachapojanci, često nazvani „ljudima oblak-šume“ zbog planinskog i maglovitog staništa, gradili su složene urbane centre, ceremonijalne platforme, grobnice na liticama i zemljoradničke terase.
Tim je istraživao oblast Gran Pajatén, lokalitet upisan u UNESCO-ovu listu svetske baštine kao mešoviti (kulturni i prirodni) prostor. Prvobitna otkrića na ovom mestu datiraju iz 1960-ih, a tokom 1980-ih zabeleženo je 26 struktura. Nova istraga sada otkriva preko 100 dodatnih objekata, što značajno proširuje sliku o razmeri i povezanosti čachapojanske naseljenosti.
Metode i otkrića
Od 2022. do 2024. korišćene su savremene metode: vazdušno i ručno LiDAR skeniranje, fotogrametrija, topografska registracija i tehnomorfološka analiza. Te tehnologije omogućile su istraživačima da „vide“ kroz gustu krošnju oblak-šume, mapiraju raspored građevina i analiziraju građevinske tehnike bez invazivnog kopanja.
Na karti Gran Pajaténa uočeni su ceremonijalni objekti ukrašeni visokoreljefnim frizovima, kameni mozaici sa prikazima ljudskih figura, kružne i druge građevine karakteristične za čachapojanski stil, kao i mreža prehispanskih puteva koja povezuje Gran Pajatén sa drugim lokalitetima u regionu. To podržava ideju da kompleks nije bio izolovan već funkcionisao u okviru šire, hijerarhijski organizovane teritorije.
Terenski rad i konzervacija
Terenska ispitivanja ukazuju da prisustvo čachapojanaca na Gran Pajaténu najmanje datira iz 14. veka, a analizom slojeva zemljišta postoji mogućnost ranije upotrebe lokaliteta. Zbog udaljenosti i teško pristupačnog terena, mnoge lokacije ostale su relativno zaštićene od modernih intervencija, ali su istovremeno krhke i obrasle vegetacijom.
Tokom rada sprovedene su konzervatorske mere: ojačane su stepenice i kameni reljefi, delimično je rekonstruisan obodni zid i evidentirane su najosetljivije strukture radi buduće zaštite. Ricardo Morales Gamarra, koji je vodio konzervatorski deo projekta, istakao je da ovi postupci mogu poslužiti kao model za dalje mere zaštite u parku.
„Značaj trenutka leži ne samo u razmeri onoga što smo otkrili, već i u načinu na koji smo to učinili,“ rekla je Benedicte de Montlaur, predsednica i izvršna direktorka WMF-a. „Korišćenjem napredne tehnologije tim je prikupio vizuelne i naučne podatke koji oživljavaju Gran Pajatén, uz očuvanje osetljivog okruženja.“
Muzej umetnosti u Limi (Museo de Arte de Lima) pripremio je besplatnu izložbu posvećenu čachapojanskoj kulturi i nedavnim otkrićima. Pošto je sam lokalitet teško dostupan većini posetilaca, digitalne rekonstrukcije i interaktivne prezentacije omogućavaju široj publici da upozna bogatstvo i istoriju ovog područja.
Ova otkrića menjaju dosadašnju percepciju Gran Pajaténa i otvaraju nova pitanja o društvenoj organizaciji, komunikaciji i razmeni unutar čachapojanske teritorije. Dalja istraživanja i konzervacija pomoći će da se sačuva i bolje razume ovo važno nasleđe.
Pomozite nam da budemo bolji.
