Studija pokazuje da ženke vampir-šišmiša u laboratorijskim grupama prilagođavaju svoje kontaktne pozive tako da podsećaju na pozive novih drugarica. Istraživači su analizirali skoro 700.000 poziva od 95 jedinki prikupljenih između 2011. i 2019. godine. Sličnost poziva bila je povezana sa deljenjem hrane, ali ne i sa njegom. Dalja istraživanja proveravaju da li šišmiši koriste specifične pozive kao "imena".
Prijateljice-šišmiši: kako vampir-šišmiši menjaju „akcente" da bi stekle drugarice
Ženke vampir-šišmiša ponekad prilagođavaju svoje kontaktne pozive tako da zvuče slično pozivima novih društvenih partnerki — ponašanje koje im pomaže da uspostave bliske veze.
Kako su istraživali
Istraživači su tokom osam godina (2011–2019) dovodili ženke vampir-šišmiša u laboratorijske grupe i beležili njihove međusobne interakcije: koje jedinke dele hranu, koje se međusobno neguju i kako menjaju vokalizaciju tokom vremena. Većina jedinki u eksperimentima bila je prethodno nepoznata jedna drugoj, pa su naučnici mogli da prate stvaranje novih društvenih veza.
Za svaku jedinku snimljeno je u proseku oko sedam sesija kontaktnih poziva; ukupno je analizirano skoro 700.000 poziva od 95 šišmiša. Pošto ove životinje koriste ultrazvučne frekvencije neuhvatljive ljudskom uhu, naučnici su mapirali i kvantifikovali varijacije frekvencija u pozivima kako bi procenili međusobnu sličnost.
Glavni nalazi
Analiza je pokazala da ženke koje su se našle u istoj društvenoj grupi — posebno kada su formirale recipročnu vezu kroz deljenje hrane — vremenom usklađuju svoje kontaktne pozive tako da postanu sličnije pozivima novih partnerki. Suprotno očekivanju, nivo međusobne nege (grooming) nije bio značajno povezan sa sličnosti poziva.
"Ovo znači da ženke uče svoje pozive slušajući jedna drugu tokom interakcija, a ne samo proizvodeći zvuke kojima su genetski predisponirane," izjavila je koautorka Grace Smith-Vidaurre, bihevioralna ekologinja.
Zašto se to dešava?
Postoji nekoliko mogućih objašnjenja: jedna je da šišmiši usvajaju zvuke koje najčešće čuju, slično ljudima koji preuzimaju regionalne naglaske — takav "šišmiški akcenat" može signalizirati pripadnost istoj grupi. Druga je hipoteza da oponašanje olakšava međusobno upoznavanje i prepoznavanje u bučnom okruženju, ili čak pomaže u uspostavljanju i održavanju međusobnih socijalnih obaveza poput deljenja hrane.
"Šišmiši imaju zapanjujuću vokalnu fleksibilnost, ali ona je relativno malo proučavana izvan njihove upotrebe za ekolokaciju," rekao je koautor Gerald Carter.
Šta sledi?
Istraživači sada ispituju da li pojedine ženke prilagođavaju pozive specifičnim jedinkama — svojevrsna "imena" — i kako takva specifična upućivanja utiču na dinamiku grupe. Rezultati otvaraju šira pitanja o razumevanju vokalne fleksibilnosti kod sisara i uloge zvuka u socijalnim vezama.
Zaključak: Studija pokazuje da socijalne veze kod vampir-šišmiša utiču na njihove kontaktne pozive i da vokalna prilagodljivost može biti važan mehanizam za građenje prijateljstava među ovim životinjama.
Pomozite nam da budemo bolji.
