San Francisko tuži 10 prehrambenih giganata zbog ultraprerađene hrane — traži nadoknadu javnozdravstvenih troškova

Grad San Francisko podneo je u utorak jedinstvenu parnicu protiv deset velikih prehrambenih kompanija, tvrdeći da su one svesno plasirale i reklamirale ultraprerađene proizvode koje znaju da su štetne po zdravlje i da su često dizajnirane tako da podstiču prekomernu konzumaciju.

Tužba, podneta pred Okružnim sudom okruga San Francisko, navodi da su ovi proizvodi doveli do javnozdravstvene krize u gradu i širom SAD, a da su gradovi i države opterećeni rastućim troškovima lečenja posledica ishrane bogate ultraprerađenom hranom. To je po tvrdnjama tužbe prvi pokušaj da se prehrambeni konglomerati pravno drže odgovornim za masovnu dostupnost i posledice ovakvih proizvoda.

„Stigli smo do prelomne tačke u naučnim istraživanjima o štetnosti ovih proizvoda”, izjavio je David Chiu, gradski tužilac San Franciska, na konferenciji za medije. Dodao je da su „ovi proizvodI u našim ishranama duboko povezani sa ozbiljnim zdravstvenim stanjima, namećući ogromne troškove milionima Amerikanaca, kao i gradovima i saveznim državama”.

Pod pojam „ultraprerađena hrana” obično spadaju proizvodi poput aromatizovanih čipsova, zaslađenih granola pločica, gaziranih napitaka i mnogih gotovih obroka koji sadrže sintetičke dodatke, konzervanse i sastojke koji povećavaju ukusnost. Takvi proizvodi često su bogati zasićenim mastima, natrijumom i šećerom, a istraživanja povezuju njihovu redovnu konzumaciju sa većim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih oboljenja i ranije smrtnosti.

Tužba navodi da su optužene kompanije znale da su njihovi proizvodi „opasni za ljudsku potrošnju” i da su koristile „obmanjujuće taktike” u marketingu i plasiranju proizvoda. Među deset optuženih kompanija navedeni su: Kraft Heinz Company, Mondelez International, Post Holdings, The Coca-Cola Company, PepsiCo, General Mills, Nestlé USA, Kellogg, Mars Incorporated i ConAgra Brands.

Predstavnica industrije, Sarah Gallo iz organizacije Consumer Brands Association, izjavila je da proizvođači rade na većoj transparentnosti i podršci potrošačima u donošenju zdravijih izbora. Ona je takođe istakla da trenutno ne postoji univerzalno prihvaćena naučna definicija „ultraprerađene” hrane i upozorila da bi pojednostavljeno etiketiranje moglo dovesti do zabune i produbljivanja zdravstvenih nejednakosti.

Slučaj izaziva dvostranačku pažnju: među kritičarima su i stručnjaci koji porede tužbu sa parnicama protiv duhanske industrije. Laura Schmidt, profesorka na Institutu za politiku zdravlja pri Univerzitetu Kalifornija u San Francisku, kaže da javne tužbe mogu biti način da se privuče pažnja i podstaknu promene, kao što se desilo s duhanskom industrijom.

Profesor nutricionizma Barry Popkin navodi da su ultraprerađeni proizvodi postali dominantni u američkim ishrambenim navikama od 1980-ih, sa procenama da 75–80% onoga što deca jedu dolazi iz ovih proizvoda, dok je udeo kod odraslih oko 55–60%.

U prilog zabrinutosti ide i sveobuhvatan pregled objavljen u časopisu The Lancet, koji je analizirao stotine studija i podatke nacionalnih istraživanja ishrane. Autori pregleda navode da ultraprerađena hrana u mnogim zemljama pogoršava kvalitet ishrane, podstiče prejedanje i može dovesti do izlaganja štetnim supstancama, što doprinosi rastu hroničnih bolesti.

Ovaj slučaj predstavlja presedan u pokušajima da se industrija odgovara kroz sudski postupak, ali će konačni ishod zavisiti od dokazivanja navoda o znanju kompanija i njihovim marketinškim praksama. Za sada je jasno da rasprava o ulozi ultraprerađene hrane u javnom zdravlju prerasta granice medicinske struke i ulazi u domen politike i prava.