Istraga Lighthouse Reports pokazuje da su velike prehrambene kompanije od 2010. do 2025. podnele 239 tužbi protiv mera javnog zdravlja koje zahtevaju jasno označavanje i ograničenje marketinga ultraprerađenih proizvoda. Trećina tužbi potiče od devet velikih holdinga, a najviše sporova zabeleženo je u Meksiku. Stručnjaci smatraju da broj tužbi ukazuje na to da su mere označavanja efikasne, dok primeri iz prakse pokazuju da neke regulative ipak uspevaju da prežive sudske izazove.
Prehrambeni Giganti Tužili Vlade 239 Puta: Najviše Slučajeva U Meksiku
Photo Credit: iStock
Istraga organizacije Lighthouse Reports otkriva da su velike prehrambene kompanije od 2010. do 2025. podnele 239 pravnih postupaka protiv mera javnog zdravlja koje ciljaju označavanje i regulaciju pakovane hrane i zaslađenih pića.
U analiziranim tužbama, koje su pokrivale zemlje kao što su Sjedinjene Države, Meksiko, Kolumbija, Brazil, Velika Britanija i Indija, navode se velika imena industrije — uključujući Coca‑Colu, PepsiCo i Mars. Lighthouse Reports ističe da trećina svih podnetih tužbi potiče od samo devet matičnih kompanija.
Šta su kompanije osporavale?
Veći deo parnica usmeren je protiv obaveznog označavanja sastava i nutritivnih vrednosti na pakovanjima — posebno proizvoda koji se smatraju ultraprerađenom hranom (brza hrana, žitarice, gazirana pića, proteinske pločice i slični proizvodi). Takve mere imaju cilj da potrošačima omoguće jasnije informacije i da smanje konzumaciju nezdravih proizvoda.
"Javno, najveće i najbogatije prehrambene kompanije tvrde da žele da budu deo rešenja. Ali iza zatvorenih vrata, one su vodile vlade na sud kako bi odložile, razvodnile i obesmislile zakone o javnom zdravlju," navodi Lighthouse Reports.
Primeri iz prakse
Meksiko je posebno često bio meta tužbi, i to uprkos alarmantnim podacima da je 41% dece i adolescenata u toj zemlji prekomerno uhranjeno ili gojazno. Nakon uvođenja obaveznog označavanja na gaziranim pićima, lokalni flaširac Pepsija tvrdio je da takve etikete "demonizuju" proizvod — sud je tu tvrdnju odbacio.
U SAD, primer iz Santa Cruza pokazuje kako su velike kompanije reagovale i politički: nakon što su birači podržali porez na bezalkoholna pića, grupa podržana od strane Coca‑Cole, PepsiCo‑a i proizvođača Dr. Pepper angažovala je vođe iz crnačke i latino zajednice da ospore meru, navodeći da ona navodno diskriminiše siromašne (izveštava Investigate Midwest).
Šta kažu stručnjaci?
Marion Nestle, profesorka nutricionizma i javnog zdravlja na New York University, za The Guardian je istakla: "Tužbe nam pokazuju da mere javnog zdravlja smanjuju prodaju nezdravih proizvoda." Drugim rečima, pravni otpor sam po sebi može biti pokazatelj efikasnosti politika označavanja.
Zaključak
Uprkos raznolikim i brojim pravnim izazovima, vlade širom sveta nastavljaju da uvode upozoravajuće etikete i ograničenja reklamiranja. Iskustvo Meksika pokazuje da takve politike ponekad uspevaju da prežive sudske sporove, ali istovremeno podseća na snagu i strategije velikih proizvođača.
Napomena: Podaci i primeri u tekstu zasnivaju se na izveštajima Lighthouse Reports i javno dostupnim medijskim izvorima.
Pomozite nam da budemo bolji.
