Generacija Z u Iranu: reperi i mladi otvoreno izazivaju režim muzikom i plesom

Policijska kola stigla su u park u Teheranu upravo kada su Arshia i njegovi prijatelji uhvatili ritam. On i još 13 tinejdžera – dečaci i devojke – repovali su i igrali. Razbežali su se pre nego što su policajci otvorili vrata službenih automobila, a Arshia se danas nasmeja prisećajući se bekstva: „Znali smo da će policija doći na nas, i to je deo zabave. Nekako ih i želimo videti. Bekstvo je uzbudljivo.“

Takav neposluh oslikava širi izazov sa kojim se Islamska Republika suočava: nova generacija otvoreno odbacuje norme koje potiču još iz 1979. godine. Ovi mladi nisu samo buntovni zbog pojedinačnih pravila — oni su povezani pametnim telefonima, prate trendove i muziku iz celog sveta i kreiraju sopstveni javni prostor, često izvan dometa državne kontrole.

Mladi, internet i nova kultura

Za razliku od roditelja koji su odrastali tokom rata i ranih godina revolucije, generacija Z je imala pristup informacijama i sadržajima sa strane granica. Gledaju šta tinejdžeri nose u Seulu, prate trendove iz Los Anđelesa i slušaju muziku iz celog sveta. U parkovima plešu uz rep koji kritikuje pogubljenja, na Instagramu objavljuju snimke bez marame (hijaba), a neki žive sa partnerima iako nisu venčani.

Muzičari na udaru

Raperi koji kritikuju vlast sve češće su meta hapšenja i pritisaka. Abbas Daghagheleh, poznat kao Rashash, radio je u građevini po danu, a noću snimao muziku u kojoj govori o siromaštvu, diskriminaciji i nestancima aktivista. Njegov dom je pretresen, mobilni i snimajuća oprema su mu oduzeti, a hapšenje je usledilo ubrzo nakon što je na Instagramu objavio storije posvećene pogubljenjima u Ahvazu.

Drugi umetnici, poput Danial Farrokhi (Meshki) i nekoliko kolega, pojavili su se u prisilnim priznanjima na državnim televizijama — snimcima koji su izazvali ogorčenje umetničke i aktivističke zajednice. U nekim video-zapisima vidljivi su razgolićeni izvođači sa obrijanim glavama koji čitaju unapred pripremljene izjave.

„Ko je tim agentima dao pravo da nekoga stavi pred kameru posle zastrašivanja, obrezivanja glave i prisile da čita tekst?“ — izjavio je muzičar Toomaj Salehi povodom takvih snimaka.

Zabrane, pritisci i promena društvene prakse

U Iranu su godinama zabranjeni mnogi oblici javnog plesa; vrhovni lider ističe da je ples zabranjen ako "podstiče požudu" i posebno ograničava ples žena pred nepoznatim muškarcima. Te zabrane imale su širok kulturni efekat, ali sada se pravila sustižu s promenama u ponašanju mladih i prihvatanjem novih normi od strane nekih porodica.

„Njihove politike me bole. Zašto ne bih mogao/la da živim sam/a ili sa partnerom?“ kaže Nazanin, 18, sumirajući osećanje generacije: većina mladih želi jednostavno da bude ostavljena na miru i da živi po sopstvenim pravilima.

Zaključak

Generacija Z u Iranu kombinuje digitalnu povezanost, umetnički izražaj i neposluh, i time postavlja osnovna pitanja o granicama kontrole i ličnih sloboda. Dok vlast pojačava represivne pritiske — hapšenjima, konfiskacijom opreme i javnim poniženjima — mladi poručuju da im je sve manje toga za izgubiti. Kako se sukob bude razvijao, muzika, ples i društveni mediji ostaju ključni prostor za otpor i promenu.