Gigantski genom Vampyroteuthis infernalis razotkriva tajne evolucije hobotnica

U dubinama okeana živi tamnocrveni glavonožac Vampyroteuthis infernalis, poznat kao „vampirski lignjo“. Iako ime zvuči opasno, to biće je uglavnom razlagač koji se hrani organskim ostacima, a svojim izgledom mesto mu je između lignji i hobotnica. Nedavno su istraživači po prvi put sekvencirali genom ovog stvorenja i otkrili niz neočekivanih nalaza.

„Vampirski lignjo stoji na raskršću između hobotnica i lignji. Njegov genom otkriva duboke evolutivne tajne o tome kako su se dve upadljivo različite loze razvile iz zajedničkog pretka,“ rekao je Oleg Simakov sa Univerziteta u Beču.

Najupadljivija osobina je veličina genoma: oko 11 milijardi parova baza (11 Gb). Otprilike 62% tog genetskog materijala čine nekodirajući repetitivni elementi — sekvence koje se ponavljaju, ali ne kodiraju proteine. Za poređenje, ljudski genom je skoro četiri puta manji, a najveći poznati genom lignji je i dalje upola manji od ovog. Hobotnice imaju znatno manje genome (2–3 Gb), što je moglo olakšati određene evolucione promene.

Šta pokazuju kromosomi

Uporedna analiza otkrila je da kromosomi Vampyroteuthis-a više podsećaju na one kod lignji nego na hobotnice, što sugeriše da su rani preci svih glavonožaca bili „lignjo‑sličniji“. Pre oko 300 miliona godina linija koja je dovela do hobotnica pretrpela je značajne fuzije i preuređenja hromozoma. Umesto nastanka velikog broja potpuno novih gena, upravo je reorganizacija hromozoma verovatno podstakla pojavu novih oblika tela i specijalizovanih krakova hobotnica.

Ovo otkriće daje retki uvid u velike genomne promene koje stoje iza evolucije glavonožaca i otvara nova pitanja o tome kako strukturalne promene u genomu utiču na razvoj kompleksnih telesnih osobina.

Napomena: rezultati su objavljeni u časopisu Science. Izvor izjave: Oleg Simakov (Univerzitet u Beču).