Putin upozorio Evropu: „Ako počne rat, odgovorimo odmah“ — višesatni pregovori SAD i Rusije bez dogovora o teritorijama

Na moskovskom investicionom forumu 2. decembra 2025. predsednik Rusije Vladimir Putin upozorio je da je Moskva „spremna“ da odmah uđe u vojni sukob ako bi Evropa pokrenula rat. Istakao je da ne želi konflikt, ali je upozorio da bi takav napad mogao „stvoriti situaciju u kojoj neće biti s kim da se pregovara”.

Putin je optužio evropske saveznike Ukrajine da ometaju američki pregovarački proces, tvrdeći da su Evropljani iznosili zahteve koje je Moskva ocenila kao „apsolutno neprihvatljive“ i da su time blokirali napore ka miru. Po njegovim rečima, evropske vlade nemaju „miroljubivu agendu”.

Detalji sastanka u Moskvi

U drugom delu Moskve sastala se američka delegacija koju je predvodio predsednikov posebni izaslanik Steve Witkoff; sastanku su prisustvovali i Jared Kushner i drugi zvaničnici. Putin je, poznat po kašnjenju, došao kasno uveče; nakon kratkog pozdrava kamere su uklonjene i razgovori su vođeni iza zatvorenih vrata. Sastanak je trajao skoro pet sati.

Ruski predsednički izaslanik Kiril Dmitrijev opisao je razgovore kao „produktivne“, dok je savetnik Kremlja Jurij Ušakov rekao da su bili „korisni, konstruktivni i sadržajni“, ali da i dalje postoji razlika po ključnom pitanju — teritorijama. Ušakov je naglasio da je pred njima još mnogo posla i da kompromis do sada nije postignut.

Kontekst i reakcije

Sastanak u Moskvi usledio je nakon široko objavljenog curenja nacrta 28-tačaka mirovnog plana administracije SAD 20. novembra. Taj nacrt je naišao na kritike Volodimira Zelenskog i njegovih evropskih saveznika jer je predviđao smanjenje ukrajinske vojske i značajne teritorijalne ustupke.

Prošle nedelje ukrajinski i američki predstavnici sastali su se u Ženevi da razmotre izmenjenu verziju predloga, dok su se dodatni razgovori održali na Floridi, gde je američku stranu predvodio Marco Rubio, a ukrajinsku novi pregovarač Rustem Umerov. Umerov je preuzeo funkciju nakon ostavke Andrija Jermaka, koja je usledila posle racije u vezi sa optužbama o korupciji.

Rubio je rekao da su razgovori bili „produktivan korak“, ali i da je potrebno još rada — uz napomenu da Rusija mora da bude deo svake dogovorene jednačine i da će i Moskva morati da pristane na težak kompromis.

Evropski saveznici snažno se protive teritorijalnim ustupcima Ukrajini. Kaja Kallas upozorava da bi pritisak na Kijev da preda teritorije nagradio rusku agresiju i imao ozbiljne posledice po bezbednost Evrope.

Tokom nedavne posete Kirgistanu, Putin je rekao da je težnja ka mirovnom sporazumu „besmislena“ dok je Zelenski na vlasti, naglašavajući da će Rusija nastaviti vojna dejstva ukoliko ukrajinske snage ne napuste teritorije koje Moskva zahteva.

Do sada nema naznaka da je Kreml spreman na značajniji ustupak. Raniji susreti, uključujući razgovore između Putina i američkih predstavnika, nisu doveli do konkretnog dogovora, dok nove sankcije SAD i EU iz oktobra nisu znatno usporile rusku kampanju — ruska portparolka Marija Zaharova izjavila je da Rusija ima „snažan imunitet“ na zapadne mere.

Volodimir Zelenski je izjavio da čeka „signale“ od američke delegacije nakon sastanaka u Moskvi i da će dalji koraci zavisiti od tih signala. Dodao je da je spreman na susret sa američkom delegacijom i eventualno sa predsednikom Trumpom ako se stvore uslovi za fer i pravičan nastavak pregovora.

Kontakt između strana ostaje otvoren, ali razilaženja oko teritorijalnog pitanja i dalje predstavljaju najveću prepreku postizanju dogovora.