Međuzvezdani objekat 3I/ATLAS izbacio je velike količine leda i prašine pri približavanju Suncu, formirajući moćne mlazove i anti-rep. Posmatranja ukazuju na znakove kriovolkanizma — erupcije leda i gasova iznutra objekta — što ga čini sličnijim trans-neptunskim telima. Istraživači pretpostavljaju da sublimacija CO2 i reakcije sa metalima u jezgru mogu pokretati aktivnost, ali ostaju velike nepoznanice, uključujući tačnu veličinu i unutrašnju strukturu. Dalja posmatranja i buduće misije su ključne za razjašnjenje porekla ovog međuzvezdanog gostа.
3I/ATLAS izgleda da eruptira „ledene vulkane“ — međuzvezdani gost pokazuje znakove kriovolkanizma
Međuzvezdani objekat 3I/ATLAS dostigao je perihelion ranije ove godine i pri tom izbacio velike količine leda i prašine, formirajući moćne mlazove koji se pružaju poput repa i čak takozvani anti-rep okrenut prema Suncu.
Detaljna posmatranja ostavila su astronome iznenađenim: površina jezgra može biti posuta aktivnim izvorima koji podsećaju na kriovolkane — erupcije leda i gasova iznutra objekta. Takvo ponašanje je sličnije onome što viđamo kod trans-neptunskih tela iz Kuiperovog pojasa nego kod tipičnih kometa iz unutrašnjeg Sunčevog sistema.
Posmatranja i analiza
Tim pod vođstvom Josepa Trigo-Rodrígueza koristio je teleskop Joan Oró na opservatoriji Montsec u Španiji za praćenje periheliona krajem oktobra. Na snimcima su dokumentovani detaljni mlazovi gasa i čestica prašine, što je dovelo do zaključka da 3I/ATLAS pokazuje znake kriovolkanizma.
Svi smo bili iznenađeni, rekao je Josep Trigo-Rodríguez, prvi autor rada i istraživač u Institutu za svemirske nauke u Španiji. Kao kometa formirana u udaljenom planetarnom sistemu, izuzetno je zanimljivo što smeša materijala na njenoj površini podseća na trans-neptunska tela.
Mogući mehanizmi
Autori rada predlažu da sublimacija ugljen-dioksidnog leda (CO2) unutar objekta može reagovati sa metalima poput nikla i gvozdenih sulfida u njegovom jezgru. Ta hemijska reakcija i oksidacija mogli bi da oslobode dovoljno energije i pritiska da podstaknu izbacivanje materijala — proces koji se opisuje kao kriovolkanizam.
Ovakav mehanizam objašnjava pojavu snažnih mlazova i relativne sličnosti sa telima poreklom iz udaljenih regiona Sunčevog sistema.
Neizvesnosti i značaj daljih posmatranja
Još uvek postoje važne nepoznanice. Tačna veličina i masa 3I/ATLAS-a nisu poznate; procene prečnika kreću se od približno 1.400 stopa do 3,5 milje, što je oko 427 metara do 5,6 kilometara. Takav raspon utiče na tumačenje intenziteta aktivnosti i strukture jezgra.
3I/ATLAS se očekuje blizu Zemlje kasnije ovog meseca, a bliski susret sa Jupiterom planiran je za mart 2026. Praćenje ovakvih međuzvezdanih posetilaca pruža retku priliku za testiranje modela nastanka planetarnih sistema i hemijske evolucije malih tela.
Autori naglašavaju da je potreban nastavak posmatranja, kao i buduće misije presretanja i direktnog uzorkovanja, kako bi se potpuno razjasnili poreklo i unutrašnja građa ovih retkih glasnika iz drugih planetarnih sistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
