Indonezijska vlada odbija da proglasi nacionalnu katastrofu uprkos poplavama i klizištima na Sumatri koja su odnela najmanje 800 života. Zvaničnici tvrde da su aktivirani vojska i dovoljno resursa, uključujući zalihe hrane, ali mnoge zajednice ostaju odsječene i bez pomoći. Lokalni lideri i organizacije hitno traže koordinisaniju akciju, dok analitičari ističu da vlasti odlažu proglašenje iz ekonomskih i političkih razloga.
Indonezija odbija proglašenje nacionalne katastrofe uprkos poplavama na Sumatri sa najmanje 800 poginulih
Vlada Indonezije odbija da proglasi nacionalnu katastrofu uprkos sve većim pozivima zbog razarajućih poplava i klizišta na ostrvu Sumatra, koja su do sada odnela najmanje 800 života i teško uništila infrastrukturu u nekoliko provincija.
Šta se dogodilo
Poplave i klizišta zahvatile su velike delove Sumatre, ostavivši za sobom srušene mostove, uništene puteve i naselja prekrivena blatom. Zbog oštećene saobraćajne mreže mnoge zajednice su praktično odsječene od pomoći, a nestanci električne energije, problemi sa telekomunikacijama i nestašica goriva dodatno usporavaju logistiku.
Za i protiv proglašenja
U istoriji zemlje službeno je proglašena nacionalna katastrofa samo tri puta: posle zemljotresa i cunamija 1992, nakon razornog cunamija 2004. i tokom pandemije kovida. Lokalni političari i civilne organizacije sada pozivaju vlasti da učine isto zbog obima razaranja i broja žrtava.
„Uticaj ove katastrofe na infrastrukturu veći je nego kod cunamija 2004. godine,“
rekao je Teuku Abdul Khalid, poslanik iz Aceha, jedne od najteže pogođenih oblasti. Mnogi lokalni lideri tvrde da su preopterećeni i da nesreće onemogućavaju koordinisanu distribuciju pomoći.
Stav vlasti i dostupni resursi
Predsednik Prabowo Subianto i zvaničnici tvrde da je država već aktivirala značajne resurse: angažovana je vojska, raspoređeni su helikopteri i brodovi, a Agencija za upravljanje katastrofama navodi da je incident ograničen na nivo provincija. Ministar finansija navodi da su na raspolaganju „dovoljna“ sredstva i da će se osigurati dodatna pomoć po potrebi.
Vlada je objavila da je poslala deo zaliha — oko 34.000 tona pirinča i 6,8 miliona litara biljnog ulja — ali dostava do udaljenih naselja ostaje otežana.
Iskustvo iz terena
U prihvatnom centru u Nisamu, na severu Aceha, stanovnica Eli Ani (46) opisala je situaciju:
„Uopšte nije stigla pomoć u naše selo. Preživljavamo na hlebu, vodi i instant rezancima, snalazimo se sami.“Mnogi stanovnici potvrđuju da su osnovne namirnice retke i skupe, te da pomoć često ne stiže do najsiromašnijih zajednica.
Zašto vlast odlaže proglašenje?
Analitičari navode nekoliko razloga za oprez vlade: strah od negativne reakcije investitora, bojazan da bi priznanje nesposobnosti za reagovanje narušilo politički imidž i potencijalna potreba za rebalansom budžeta koji bi mogao umanjiti finansiranje državnih programa. Proglašenje nacionalne katastrofe takođe otvara prostor za intenzivniju međunarodnu pomoć, što vlasti mogu doživeti kao znak slabosti.
Politički analitičar Arifki Chaniago ocenio je da vlasti „biranjem reči i poteza pokušavaju da izbegnu političke i ekonomske posledice“, dok javni stručnjak Adrian Wijanarko upozorava da bi preusmeravanje sredstava moglo uticati na programe kao što su besplatni obroci u školama.
Zaključak
Pritisak iz redova lokalnih zvaničnika, civilnih organizacija i žrtava katastrofe raste. Dok vlada tvrdi da raspolaže resursima, svedočenja iz najugroženijih oblasti pokazuju da pomoć ne dopire uvek onima kojima je najpotrebnija. Prioritet stručnjaka i građana ostaje ubrzana i koordinisana isporuka hrane, vode, medicinske pomoći i sanacija puteva kako bi se spasila preostala života i omogućila obnova.
Pomozite nam da budemo bolji.
