„Kolektivna kazna“ u Nablusu: Porodična zgrada Sanoubar srušena posle hapšenja osumnjičenog

Porodica Sanoubar iz Nablusa na Zapadnoj obali tvrdi da su im izraelski vojnici dali svega dva minuta da napuste stanove pre nego što je srušen stambeni blok u kojem je živelo više od 30 ljudi. Eksplozija koja je usledila podigla je gust oblak prašine i dima, a zgrada je pretrpela teška oštećenja.

Stan je pripadao članovima proširene porodice Abdul Karima Sanoubara, 30-godišnjeg osumnjičenog za učešće u planiranju napada na autobuse u Bat Yamu. Sanoubar je, prema zvaničnim podacima, bio u bekstvu pet meseci pre nego što je uhapšen u julu, a hapšenje je usledilo nakon dvodnevne potrage tokom koje su snage bezbednosti upadale u bolnice i stambene objekte u okolini.

„Nismo mi teroristi; oni jesu“, rekao je Moayed, Sanoubarov ujak, i opisao rušenje kao akt terorizma nad porodicom koja, prema njegovim rečima, nema veze sa zločinima za koje se optužuje njihov rođak.

Amer, Sanoubarov otac (61), nazvao je postupak delom „kolektivne kazne“ i kazao da je cilj zastrašivanje – „da nijedan mladi Palestinac ne pomisli da uzme i metak“. Porodica tvrdi da je vojska obavestila da je objekat zaplenjen, te im je zabranjen povratak ili obnova oštećenog skeleta zgrade.

Izraelske oružane snage su saopštile da je rušenje izvedeno u okviru operacije nazvane "Operacija Pet kamenova", predstavljene kao kontra-teroristička akcija. Međunarodne organizacije za ljudska prava i pravni stručnjaci često ocenjuju ovakve prakse kao oblik kolektivne kazne i tvrde da predstavljaju kršenje međunarodnog prava.

Sanoubarova braća, Ahmad (31) i Omar (33), nalaze se u pritvoru otkako je mlađi brat uhapšen; sva trojica su zadržana po režimu administrativnog pritvora, koji omogućava zadržavanje bez suđenja na neodređeno vreme. Otac navodi da je sam bio pritvaran više puta, a i majka i sestra su takođe bile privedene. Porodica opisuje višestruke upade vojske u stanove, tokom kojih je, kako kažu, uništen nameštaj i zaplenjene lične stvari.

Porodici je u aprilu stiglo obaveštenje o rušenju i dato je 72 sata za žalbu, koju je sud odbio. Rušenje je izvršeno 18. novembra, a porodica kaže da je naredne sedmice živela u strahu od dolaska vojnih vozila.

Nakon rušenja, raseljeni članovi porodice raspoređeni su kod rođaka širom Nablusa i okolnih naselja. Komšije koje su privremeno evakuisane vratile su se u svoje domove, većinom sa spoljnim oštećenjima poput razbijenih prozora. Sa krova oštećene zgrade još su vidljivi ostaci poslednjeg sprata i poruka ispisana na zidu: „Borimo se da bismo živeli“.

Širi kontekst i posledice

Rušenja kuća povezivanih sa osumnjičenima predstavljaju opsežnu i kontroverznu praksu u okupiranim područjima, izazivajući pravne i humanitarne zabrinutosti. Kritičari ističu da kolektivne mere kažnjavanja nevinih članova porodica povećavaju tenzije, stvaraju dodatna raseljavanja i otežavaju već tešku svakodnevicu civila.

Porodična priča Sanoubar ilustruje neposredne ljudske posledice takvih operacija: gubitak doma, raseljavanje velikog broja ljudi i dugotrajna nesigurnost dok se očekuje pravni ishod i eventualna zabrana povratka.