MIT-ov tim razvija neinvazivni glukomet zasnovan na Ramanovoj spektroskopiji koji bi mogao zameniti ubode prstiju i potkožne senzore. Uređaj je smanjen sa dimenzija štampača na veličinu kutije za cipele tako što su izdvojena samo tri ključna Ramanova pojasa iz oko 1.000. Sken traje nešto više od 30 sekundi, a preliminarna tačnost je uporediva sa komercijalnim nosivim monitorima. Dalji rad uključuje miniaturizaciju i veće kliničke studije, uključujući testiranje na svim tonovima kože.
Zbogom ubodima prstiju: neinvazivno merenje glukoze svetlosnim talasima
Naučnici sa MIT-a razvijaju neinvazivni uređaj za merenje nivoa glukoze zasnovan na Ramanovoj spektroskopiji koji bi mogao da zameni bolne ubode prstiju i potkožne senzore. Trenutna verzija uređaja ima približno dimenzije kutije za cipele, ali istraživači rade na njegovom daljem smanjivanju — cilj je da tehnologija jednog dana stane i na ručni uređaj veličine sata.
Kontrola dijabetesa zahteva redovno merenje glukoze, što mnogi pacijenti zanemaruju zbog neprijatnosti i bola pratećih uboda prstiju. Iako postoje nosivi monitori koji očitavaju glukozu iz intersticijalne tečnosti, oni zahtevaju umetanje senzora ispod kože i zamenu sondi na svakih 10–15 dana, što često izaziva iritacije.
Tim sa MIT-ovog Laser Biomedical Research Center (LBRC) nadovezuje se na više od 15 godina istraživanja Ramanove spektroskopije. Prvobitno je 2010. pokazano da je moguće neinvazivno proceniti nivo glukoze pomoću Ramanovih signala dobijenih upotrebom vidljive i bliske infracrvene (NIR) svetlosti. Kasnije, 2020. godine, istraživači su predstavili tehniku u kojoj se Ramanovi impulsi emituju istovremeno dok se iz drugog ugla obasjava bliskom infracrvenom svetlošću, što pomaže u filtriranju signala od molekula koji nisu povezani sa glukozom.
Umesto snimanja celog Ramanovog spektra, tim je identifikovao samo tri ključna Ramanova pojasa iz približno 1.000 mogućih, čime su smanjili složenost i potrebnu opremu. Ova selekcija omogućava kompaktniju, bržu i jeftiniju izradu uređaja.
„Odustajanjem od snimanja čitavog spektra, koje sadrži mnogo redundantnih informacija, svodimo se na tri pojasa izabranih od oko 1.000“, rekla je istraživačica Arianna Bresci.
Jedan merni sken traje nešto više od 30 sekundi. Preliminarni rezultati pokazuju tačnost uporedivu sa dva komercijalna nosiva monitora glukoze, što je obećavajuće za buduću kliničku primenu.
„Ako uspemo da napravimo neinvazivni monitor glukoze visoke tačnosti, gotovo svi oboleli od dijabetesa mogli bi imati korist od ove tehnologije“, rekao je Jeon Woong Kang, koautor studije.
U narednim fazama tima sledi dodatna miniaturizacija uređaja, veće kliničke studije i testovi koji će proveriti pouzdanost meranja na različitim tonovima kože. Ako se ovi koraci pokažu uspešnim, tehnologija bi mogla znatno olakšati svakodnevno praćenje glukoze i smanjiti broj invazivnih merenja.
Pomozite nam da budemo bolji.
