Antonio Guterres ocenio je da je način na koji Izrael vodi rat u Gazi „fundamentalno pogrešan“ i naveo da postoje snažni razlozi da se sumnja u ratne zločine. Izraelski predstavnik Danny Danon oštro je reagovao, dok je ranije Israel Katz proglasio Guterresa „persona non grata“. Prekid vatre je na snazi od 10. oktobra, ali ga vlasti u Gazi navode da je višestruko kršen. Najava otvaranja prelaza Rafah samo za izlazak izaziva strahovanja od trajnog raseljavanja.
Guterres: Vođenje rata u Gazi je „fundamentalno pogrešno“ — postoje snažni razlozi za sumnju na ratne zločine
Generalni sekretar UN Antonio Guterres oštro je kritikovao način na koji Izrael vodi operacije u pojasu Gaze, ocenjivši da je postupanje „fundamentalno pogrešno“ i navodeći da postoje „snažni razlozi“ za sumnju da su izraelske snage počinile ratne zločine.
Guterres je izjavu dao u intervjuu sa Alessandrom Galloni. Istakao je da je u vođenju operacije došlo do „potpunog zanemarivanja“ stradanja civila i razaranja Gaze.
Ključni citati
„Mislim da je u samom vođenju ove operacije nešto bilo fundamentalno pogrešno, sa potpunim zanemarivanjem stradanja civila i razaranja Gaze.“
„Cilj je bio uništenje Hamasa. Gaza je razrušena, ali Hamas još nije uništen. Dakle, u načinu vođenja postoji nešto fundamentalno pogrešno.“
Reakcije i politički kontekst
Izraelski stalni predstavnik pri UN, Danny Danon, uzvratio je optužbom da Guterres koristi svoju poziciju da „napada i osuđuje Izrael i Izraelce pri svakoj prilici“ i kritikovao ga zbog toga što, kako je rekao, više od dve godine nakon napada 7. oktobra nije posetio Izrael.
Ranije, u oktobru 2024. godine, tadašnji izraelski ministar spoljnih poslova Israel Katz proglasio je Guterresa „persona non grata“ u Izraelu, optuživši ga za pružanje podrške onima koje je Katz nazvao „teroristima“ nakon regionalnih napetosti te godine.
Žrtve i prekid vatre
Od 7. oktobra 2023., kada je započela izraelska ofanziva u odgovoru na napad koji je predvodio Hamas, prema podacima lokalnih vlasti u Gazi život je izgubilo više od 70.000 ljudi. U napadu koji je prethodio toj ofanzivi poginulo je više od 1.200 ljudi u Izraelu, a oko 251 osoba je odvedeno u zarobljeništvo.
Krhko primirje, posredovano uz učešće SAD i deo šireg mirovnog okvira, na snazi je od 10. oktobra. Ipak, prema vlastima u Gazi, izraelske snage su navedeni prekid vatre prekršile najmanje 591 put, pri čemu je prijavljeno najmanje 360 poginulih i 922 ranjena.
Najnovija kršenja dovela su do smrti najmanje sedam Palestinaca, među kojima su dvoje dece (osam i deset godina), u udarima na obalski pojas.
Humanitarna situacija i prelaz Rafah
Guterres je takođe pohvalio ulogu SAD u poboljšanju pristupa humanitarnoj pomoći, navodeći da se situacija „znatno popravila“ zahvaljujući pritisku koji su SAD ostvarile na Izrael. Dodao je da SAD imaju uticaj koji Ujedinjene nacije same nemaju i izrazio nadu u nastavak saradnje.
Uprkos tim naporima, Izrael i dalje ograničava ulazak pomoći u Pojas Gaze. Izjava vojne jedinice poznate kao Koordinacija vladinih aktivnosti u teritorijama (COGAT) saopštila je da će prelaz Rafah „u narednim danima biti otvoren isključivo za izlazak stanovnika iz Pojasa Gaze u Egipat“. Ovakva jednokratna, jednosmerna odluka podigla je strahovanja od mogućeg trajnog raseljavanja stanovništva — scenario koji su u poslednjih meseci najavili i neki članovi izraelske vlade.
Šta dalje?
Guterresova ocena pojačava međunarodni pritisak na obema stranama za veću zaštitu civila i transparentnu istragu mogućih kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Situacija ostaje nestabilna, a pristup humanitarnoj pomoći i pitanje bezbednosti civila i dalje su u centru pažnje međunarodne zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
