Pregovori o narednoj fazi primirja u Gazi napreduju sporo, a sporazum ostaje krhak. Plan predviđa povlačenje izraelskih snaga, formiranje prelazne uprave i međunarodnu stabilizacionu snagu, ali ključna pitanja poput demilitarizacije i upravljanja ostaju nerešena. Izrael traži vraćanje posmrtnih ostataka poslednjeg talaca pre početka novih razgovora, dok Egipat planira konferenciju o obnovi bez utvrđenog datuma. Održavanje primirja i mešoviti pritisak međunarodnih posrednika trenutno su glavni prioriteti.
Šta Sledi Po Planu Za Mir U Gazi? Ključne Tačke, Sporovi i Rizici
Pregovori o narednoj fazi primirja u pojasu Gaze i dalje napreduju sporo, dok je sam sporazum i dalje krhak. Sjedinjene Države, zajedno sa Katarom i Egiptom, posredovale su u primirju koje je stupilo na snagu 10. oktobra i koje je u velikoj meri zaustavilo intenzivne borbe između izraelskih snaga i Hamasa.
Šta predviđa plan?
Plan koji je predložio Donald Trump predviđa nekoliko faza: održavanje primirja, povlačenje izraelskih snaga i uspostavljanje prelazne uprave za Gazu, a zatim opsežnu obnovu teritorije. Prva faza obuhvatala je:
- povlačenje izraelskih snaga 10. oktobra do linije koja je i dalje ostavljala Izraelu vojnu kontrolu nad većim delom pojasa Gaze;
- otpuštanje svih talaca koje drži Hamas ili njegovi saveznici — živi i mrtvi;
- značajno povećanje humanitarne pomoći koja ulazi u Gazu.
Iako su svi živi taoci oslobođeni 13. oktobra, posmrtni ostaci jednog talaca i dalje su u Gazi. Izraelska vlada zahteva vraćanje tih ostataka pre nego što započnu razgovori o drugoj fazi uz posredovanje SAD, Egipta, Katara i Turske.
Egipat je najavio da će organizovati konferenciju o obnovi Gaze fokusiranu na humanitarnu i infrastrukturnu obnovu, ali datum još nije utvrđen.
Zašto je malo napretka?
Glavni problem leži u nejasnoćama i otvorenim pitanjima u samom planu. Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja je podržala plan u novembru predviđa formiranje "Odbora za mir" — privremenog upravnog tela za Gazu — i međunarodne stabilizacionе snage koja bi obezbedila granice i pomogla u demilitarizaciji. Međutim, u rezoluciji nije postavljen rok niti su precizirane praktične pojedinosti.
Postoje različita viđenja: Izrael zahteva razoružanje Hamasa, dok Hamas navodi da bi deo oružja mogao biti predat samo u okviru šireg palestinskog političkog procesa. U izraelskoj vladi neki ministri, naročito iz desnog krila, otvoreno se protive planu, dok eksperti upozoravaju da retoričke izjave ministara ne moraju odražavati konačnu politiku.
Političke implikacije
U međunarodnoj dinamici posrednici imaju veliku ulogu: SAD, Egipat, Katar i Turska utiču na oblik preliminarnih rešenja. Analitičari ističu da su pregovaračka polja promenjena u poslednja dva meseca i da tačka odluke često leži kod sila koje posreduju. Palestinske frakcije pod egipatskim pokroviteljstvom rade na imenima tehničkog, apolitičnog tima iz Gaze koji bi vodio civilnu administraciju — kandidati moraju ispunjavati izraelske bezbednosne uslove, ali konačne odluke zahtevaju i saglasnost drugih međunarodnih aktera.
Šta očekivati dalje?
Prioritet ostaje održavanje primirja i sprečavanje povratka oružanih sukoba. Mnogi sagovornici navode da su ključne tačke još otvorene: sastav prelazne uprave, mehanizmi demilitarizacije i vremenski okviri za obnovu. Ako međunarodni posrednici ostanu aktivni i pritisak na strane bude konstantan, postoji mogućnost za postepeni napredak, ali rizik od ponovne eskalacije ostaje visok.
Glavni problem: nejasnoće u praktičnoj primeni plana i politička protivljenja u Izraelu i među palestinskim akterima usporavaju prelazak u narednu fazu.
Izveštavali: AFP; izjave citirane iz izjava istraživača i predstavnika međunarodnih organizacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
