Istraživači sa Cornell University razvili su merino tkaninu koja upija 99,87% svetlosti zahvaljujući bojenju polydopaminom i oblikovanju nanofibrila u plazmi. Dizajn je inspirisan perjem riflibrida i održava visok nivo apsorpcije pri uglovima do 60°. Materijal nudi prednosti u odnosu na skuplje ultracrne tehnologije jer je jeftiniji i skalabilniji za proizvodnju. Rad je objavljen u Nature Communications.
Najcrnja Tkanina Do Sada: Upija 99,87% Svetlosti i Može Se Praviti Masovno
Najcrnja tkanina stvorena na Cornell‑u upija gotovo svu svetlost
Inženjeri sa Cornell University razvili su platno koje upija 99,87% svetlosti koja pada na njegovu površinu. Postignut je ultracrni efekat kombinacijom hemijske obrade vlakana i preciznog oblikovanja nanostruktura koje zarobljavaju fotone.
Kako je napravljeno
Istraživači su uzeli pleteni materijal od bele merino vune i obojili ga sintetičkim melanin‑polimerom polydopamin. Zatim su tkaninu izložili procesu u plazma komori, gde su izrezbarili izuzetno tanke strukture — nanofibrile — koje funkcionišu kao „zamka za svetlost“.
„Svetlost, umesto da se reflektuje nazad, praktično odskače između fibrila i postepeno se gubi unutra — to je ono što stvara ultracrni efekat,“ kaže Hansadi Jayamaha, naučnik za vlakna i dizajner na Cornell‑u.
Inspiracija i performanse
Struktura fibrila bila je inspirisana perjem Ptiloris magnificus (riflibrid), pticom poznatom po izuzetno crnom perju u kontrastu sa iridiscentnim plavo‑zelenim prsnim delom. Za razliku od ptice, čija crna boja postaje reflektujuća pri većim uglovima posmatranja, nova tkanina zadržava visoku apsorpciju svetlosti pri uglovima gledanja do 60° s obe strane.
Primena i poređenje sa drugim materijalima
Iako ova tkanina nije apsolutno najcrnji materijal ikada stvoren (Vantablack navodno upija do 99,96%, a materijal od karbonskih nanocijevi sa MIT‑a prijavio je 99,995% apsorpcije), ona donosi značajnu prednost u pogledu troškova i skalabilnosti proizvodnje. Istraživači tvrde da je proces relativno jeftin i prilagodljiv industrijskoj proizvodnji.
Studentkinja modnog dizajna Zoe Alvarez napravila je haljinu koja postepeno tamni do ultracrnog panela, naglašavajući plavo‑zeleni detalj u čast riflibrida — primer potencijalne primene u modi. Moguće primene dodatno uključuju optičke komponente, apsorbere svetlosti za instrumente i elemente za kontrolu toplotnih karakteristika, ali su potrebna dalja istraživanja oko dugotrajnosti i održavanja u svakodnevnoj upotrebi.
Rad koji opisuje izradu i karakteristike tkanine objavljen je u časopisu Nature Communications.
Pomozite nam da budemo bolji.
