Minneapolis Nakratko Hladniji Od Marsa — Kako Je To Moguće?

Minneapolis, najveći grad Minesote, u kasnom novembru je nakratko zabeležio dnevne temperature koje su pale ispod onih izmerenih na Marsu, pokazala su meteorološka merenja.

AccuWeather meteorolog Brian Lada objasnio je da je kasnovanjski hladni talas spustio temperature u Minneapolisu za oko 10°F (≈6°C) ispod istorijskog proseka. Dnevne maksimalne vrednosti kretale su se u srednjim do visokim 20-ima po Farenhajtu (≈-4 do -1°C), što je najhladniji period za grad od februara.

Istovremeno, NASA-in rover Curiosity u Gale krateru meri dnevne vrhove oko 30°F (≈-1°C). Međutim, razlika između dana i noći na Marsu je drastična: dok su u Minneapolisu noćne temperature padale u teens i 20-ima po Farenhajtu, noći na Marsu mogu biti izuzetno hladne — Curiosity je beležio i vrednosti oko -96°F (≈-71°C), a lokalno se temperature mogu spustiti i do približno -225°F (≈-143°C).

"To je podsetnik da, iako popodnevne vrednosti ponekad izgledaju slične, Crvena planeta je i dalje potpuno drugi svet," rekao je Brian Lada.

Zašto je Mars toliko hladan?

Glavni razlozi su jednostavni: Mars je dalje od Sunca i ima veoma tanku atmosferu koja ne zadržava toplotu. Zemlja se nalazi na prosečnoj udaljenosti od oko 93 miliona milja (≈150 miliona km) od Sunca, dok je Mars na oko 142 miliona milja (≈228 miliona km).

Atmosfera Marsa na površini ima gustinu od oko 1% atmosferske gustine Zemlje, prema NASA-inom Earth Observatory. Zbog te tanke atmosfere i veoma niskog sadržaja vodene pare, toplota brzo odlazi u svemir čim zađe Sunce, pa noćne temperature padaju drastično.

Posledice za ljudski život

Takve ekstremne vrednosti znače da bi bez zaštite svaki boravak na otvorenom na Marsu bio smrtonosan. Na Zemlji ljudi mogu strada ti od hipotermije i pri temperaturama iznad tačke mržnjenja vode ako su izloženi vlazi i vetru dovoljno dugo; na Marsu bi izlaganje bez odgovarajuće opreme bilo fatalno.

Meteorologija na Marsu: sličnosti i razlike

Iako su uslovi mnogo ekstremniji, Mars ipak ima vremenske pojave slične Zemljinim: godišnja doba, jake vetrove, oblake i čak oluje sa električnim pražnjenjima. Marsovski oblaci verovatno se sastoje od vodnog leda, ali zbog niskih temperatura ne stvaraju kišu — padavine se uglavnom javljaju u obliku mraza.

NASA napominje da je površina često hladnija od vazduha tokom vedrih noći, pa se vodena para može zamrznuti direktno na tlu. Landeri poput Viking II ranije su zabeležili pojave mraza na površini.

Merna tačka Curiosity-ja: 1. decembra Curiosity je u Gale krateru zabeležio maksimalnu temperaturu od oko 25°F (≈-4°C) i minimalnu od oko -96°F (≈-71°C).