„Otadžbina je otadžbina“: Karakas podeljen dok SAD pojačavaju pritisak

Napetost u Karakasu

U prometnim tržnim zonama Karakasa svakodnevni ritam života deluje nepromenjeno: prodavci nude čokolade i smrznuto voće, a prodavnice pune police za popodnevnu gužvu. Ipak, ispod te poznate scene oseća se napetost jer su se američke vojne snage približile venecuelanskoj obali, a retorika između Vašingtona i Karakasa postala je zaoštrena.

Podijeljeno raspoloženje među građanima

Stanovnici glavnog grada su podeljeni: dok jedni vide američki pritisak kao moguću priliku za promenu, drugi to doživljavaju kao atak na suverenitet. Među njima su i oni koji instinktivno brane zemlju — ili zbog patriotizma, ili zbog straha od haosa koji bi intervencija mogla doneti.

„Otadžbina je otadžbina, a moja vojska je moja vojska,“ kaže David Oropeza, 52-godišnji poljoprivrednik i prodavac smrznutog voća. Uprkos zdravstvenim problemima koji zahtevaju tretman tri puta nedeljno, Oropeza tvrdi da bi, u slučaju napada, stao uz svoju zemlju.

Vojne akcije i eskalacija

Prema izveštajima, SAD su od septembra izvele gotovo dve desetine udara u Karipskom moru i Pacifiku, pri čemu je, kako se navodi, poginulo više od 80 ljudi. U najnovijem napadu navodi se da su četiri osobe izgubile život. Administracija tadašnjeg američkog predsednika iznela je tvrdnje o ciljevima povezanih sa krijumčarenjem droge, ali su te tvrdnje kritikovali mnogi eksperti koji su ukazivali na nedostatak javno dostupnih dokaza i pravnih obrazloženja.

U isto vreme, poruke o mogućim akcijama „na kopnu“ dodatno su podigle nivo zabrinutosti u Venecueli, dok su u region dopremljeni nosač aviona USS Gerald R Ford, borbeni avioni F‑35 i pojačane kopnene snage.

Politička dimenzija i reakcija vlasti

Predsednik Nicolas Maduro, koji je stupio na treći mandat, suočava se sa dubokim ekonomskim i društvenim krizama tokom više od decenije vladavine. Zvanični izborni rezultati koji su ga proglasili pobednikom spornih izbora nisu uvek bili objavljeni u potpunosti, a opozicija tvrdi da je njihov kandidat ostvario pobedu.

U odgovoru na međunarodni pritisak, vlada je preduzela mobilizaciju: snage su raspoređene, ispitani su protivvazdušni sistemi duž obale, a najavljeno je i „masovno“ angažovanje vojske i civilnih struktura radi odbrane zemlje.

Kako građani vide krizu

Rezultati ankete karakaške firme Datanalisis pokazuju da većina stanovništva više brine o svakodnevnom opstanku nego o geopolitici: 55% ispitanih protivi se ekonomskim sankcijama, i isto toliko je protiv eventualne strane vojne intervencije. Kao glavne razloge protivljenja ispitanici navode opasnost od civilnih žrtava, rizik od građanskog rata, haos i pogoršanje ekonomije. Oni koji podržavaju spoljne pritiske veruju da bi to moglo podstaći demokratizaciju i ekonomsko poboljšanje.

Mnogi građani kombinuju cinizam, strah i nadu: jedni sumnjaju u motive velikih sila i lokalnih elita, drugi se oslanjaju na veru, dok treći pribegavaju pragmatičnim planovima za bezbednost porodice.

Prirodni resursi i geostrateški značaj

Venecuela poseduje najveće dokazane rezerve nafte na svetu i značajna nalazišta prirodnog gasa, ali i bogata ležišta zlata, dijamanata, boksita, gvožđa i retkih minerala poput koltana. Upravo zbog tih resursa mnogi u zemlji veruju da strani interesi igraju važnu ulogu u međunarodnim pritiscima.

Zaključak

Ulice Karakasa i dalje su žive, ali duh nesigurnosti je prisutan: dok vlasti pokazuju spremnost da brane suverenitet, velika većina građana čezne za mirom i stabilnošću dok se istovremeno suočava s teškom ekonomskom stvarnošću.

(Doprinos u izveštavanju: Elizabeth Melimopoulos iz Kanade)