Zaključak nove analize: Burtele (BRT) stopalo najverovatnije pripada vrsti Australopithecus deyiremeda, koja je bila više prilagođena penjanju, ali je ipak mogla da hoda. Analize zubne gleđi pokazuju da se A. deyiremeda više oslanjala na C4 biljke, što odražava prilagođavanje sušnijim uslovima tokom pliocena. Nalaz potvrđuje postojanje različitih oblika bipedalnosti u tom periodu i ukazuje na kompleksnost ranog ljudskog razvoja.
Arheolozi Otkrili: Burtele (BRT) Stopalo Pripada Australopithecus deyiremeda — Lusi I Njen 'Susjed' Su Se Razlikovali
Otkriven identitet dugo nepoznatog Lusinog suseda
Jedan od najslavnijih skeleta ljudskih predaka, Lusi — pripadnica vrste Australopithecus afarensis — živela je pre oko 3,4 miliona godina u suvom području Afar rift zone u Etiopiji. Nedaleko od njenih ostataka pronađeni su i ostaci drugog, dugo neidentifikovanog hominina, čija je stopala izazvala decenijsku raspravu.
Stopalo poznato kao Burtele (BRT) stopalo, otkriveno 2009. godine, pokazivalo je kombinaciju adaptacija za penjanje i hodanje. Dok su neki naučnici smatrali da je to varijacija unutar australopitekusa, drugi su ga smatrali srodnim ranim rodovima poput Ardipithecus.
Nova analiza i zaključci
Paleoantropolog Yohannes Haile‑Selassie sa Arizona State University analizirao je morfologiju kostiju stopala i zubnih uzoraka sa lokaliteta Burtele i zaključio da BRT stopalo najverovatnije pripada vrsti Australopithecus deyiremeda. Ova vrsta pokazuje kombinaciju primitivnijih i adaptivnih crta: više je arborealna od Lusi, ali je i sposobna za hod.
Karakteristike A. deyiremeda: opozabilan veliki prst na nozi koji je omogućavao hvatanje grana, zakrivljeni sporedni prsti za snažniji hvat i sposobnost hiperfleksije stopala koja je omogućavala odgurivanje sa tla prilikom hodanja. Istovremeno, zubi i vilica ove vrste su očuvali primitivnije osobine u poređenju sa A. afarensis.
Ishrana i klima
Analiza izotopa u zubnoj gleđi otkriva razlike u ishrani: A. afarensis je koristio zasade i C3 i C4 biljaka, dok se A. deyiremeda više oslanjala na C4 biljne resurse. C3 biljke su tipične za vlažnija i umerena područja (npr. mnoge trave i žitarice), dok su C4 biljke otpornije na sušu i toplotu (npr. proso, neke travske vrste). To ukazuje da je A. deyiremeda bila bolje prilagođena sušnijim uslovima koji su se širili tokom pliocena.
Šta znači ovaj nalaz?
Pripadnost BRT stopala vrsti A. deyiremeda potvrđuje da su srednjepliocenski hominini bili raznovrsniji nego što se ranije mislilo. U regionu su istovremeno postojale vrste sa različitim nivoima prilagođenosti penjanju i hodanju, što pokazuje da je evolucija bipedalnosti bila kompleksan i višesmeran proces.
„Iako paleobiologija i lokomocija hominina srednjeg pliocena ostaju nedovoljno razjašnjene, BRT stopalo potvrđuje prisustvo više bipedalnih oblika tokom pliocena“, istakao je Haile‑Selassie u studiji objavljenoj u časopisu Nature.
Dalja otkrića postkranijalnih (izvanlobanjskih) fosila biće ključna za potpuno razumevanje kako i zašto se razvio ljudski način hodanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
