Direktni, američki posredovani pregovori između Libanona i Izraela su prvi u decenijama i imaju cilj da smanje eskalaciju i učvrste prekid vatre. Glavni sukob interesa leži u tome što Libanon traži povlačenje i povratak raseljenih, dok Izrael zahteva razoružanje Hezbolaha i nudi ekonomsku saradnju. Uspeh pregovora u velikoj meri zavisi od izraelske spremnosti na ustupke; Hezbolah odbacuje razoružanje.
Direktni Pregovori Libanona i Izraela: Mogu Li Zaustaviti Eskalaciju i Promeniti Status Quo?
Bejrut — Pregovori koji bi mogli promeniti dinamiku
Direktni, američki posredovani pregovori između Libanona i Izraela započeti su u Naqouri, što predstavlja prvi takav korak decenijama. Cilj razgovora je smanjivanje eskalacije, učvršćivanje prekida vatre i otvaranje prostora za širi mirovni dogovor, ali su perspektive obe strane različite i kontradiktorne.
Suprotstavljeni ciljevi
Za libansku stranu pregovori su pre svega sredstvo da se obuzda izraelska prisutnost i zaštite civilna područja; zvaničnici traže povlačenje izraelskih snaga iz pet strateških položaja na jugu, povratak raseljenih i rekonstrukciju pograničnih sela. Izraelska pozicija, pak, naglašava potrebu za potpunim razoružanjem Hezbolaha i vidi razgovore kao priliku za bezbednosnu stabilizaciju uz moguću ekonomsku saradnju i normalizaciju.
Ko predvodi delegacije
Libanski predsednik Michel Aoun imenovao je bivšeg ambasadora u Vašingtonu Simona Karama da vodi vojni tim Libana u nadzoru primirja, što je ocenjeno kao hrabar i neuobičajen potez — postavljanje civila na čelo vojnog delegatskog tima. Izrael je na sastanak poslao Urija Resnika, zamenika direktora Nacionalnog bezbednosnog saveta za spoljnu politiku. Sastanak je održan u sedištu mirovne misije Ujedinjenih nacija u Naqouri.
Ključne tačke pregovora
Libanon pokušava da obezbedi zaustavljanje izraelskih napada na svoju teritoriju, povratak zatočenika i povlačenje snaga iz okupiranih položaja. Takođe se diskutuje o sporovima duž "Plave linije" — linije koju je Ujedinjene nacije uspostavile 2000. godine kao praktičnu granicu između dve države.
"Posvećeni smo ovoj opciji" — izjavio je predsednik Aoun prilikom susreta sa delegacijom Saveta bezbednosti UN i američkim izaslanikom Morgan Ortagus.
Ko odlučuje o ishodu?
Analitičari smatraju da uspeh pregovora u najvećoj meri zavisi od izraelske volje da napravi ustupke. Izrael do sada postavlja stroge uslove — uključujući zahtev za razoružanjem Hezbolaha širom Libana — i uporedo sa tim nastavlja vojne operacije koje, po libanskim zvaničnicima, prouzrokuju znatno razaranje uprkos primirju iz novembra 2024.
Stav Hezbolaha
Hezbolah zvanično odbacuje ideju o kompletnoj demilitarizaciji i direktnim pregovorima; njihov lider, šeik Naim Qassem, izjavio je da će organizacija odbiti da se razoruža i da direktni razgovori neće promeniti "neprijateljski stav, agresiju ni okupaciju". Istovremeno, grupa tvrdi da se reorganizovala i osigurala izvore za ponovo naoružavanje.
Ekonomija, pomorski sporazum i geopolitika
Izraelska strana je, prema izvorima, u pregovore dodala i domaću ekonomsku komponentu — od revizije sporazuma o pomorskoj granici iz 2022. do ideja o uspostavljanju granične ekonomske zone. Neki analitičari vide u tome pokušaj da se bezbednosni dogovor pretvori u širi paket koji uključuje ekonomske benefite i potencijalnu normalizaciju.
Zaključak
Dok posrednici pokušavaju da "kupe vreme" i spreče novu veliku ofanzivu, realan ishod je i dalje neizvestan. Trenutni status quo — izraelska vojna aktivnost uz ograničenu reakciju Hezbolaha i nastavak političke tenzije — ostaje najverovatniji scenario ukoliko ključni akteri ne pristanu na obostrane ustupke.
Pomozite nam da budemo bolji.
