María Corina Machado dobila je Nobelovu nagradu za mir, a hiljade njenih pristalica demonstrirale su u više od 80 gradova širom sveta. Machado, koja se krije od avgusta 2024, želi da iskoristi nagradu da skrene pažnju na borbu za demokratiju u Venecueli. Okupljanja su održana u gradovima kao što su Madrid, Lima, Buenos Aires i Bogota, dok se politička tenzija povećava zbog pojačane američke vojne prisutnosti u Karibima.
Hiljade Pristalica María Corina Machado Protestuju U 80+ Gradova Nakon Nobelove Nagrade Za Mir
Pristaše Maríe Corine Machado Organizovale Proteste U Više Gradova
Hiljade ljudi izašle su na ulice u više od 80 gradova širom sveta da proslave dodelu Nobelove nagrade za mir
Scena na ulicama
U Limi su demonstranti nosili portrete Machado i zahtijevali „Slobodnu Venecuelu“, mnogi omotani žuto-plavo-crvenim zastavama ili sa tim bojama na kapa. Transparenti su nosili natpise poput: „Nobelova nagrada je od Venecuele.“
„Nobelova nagrada predstavlja sve Venecuelance, pale i političke zatvorenike u njihovoj borbi za povratak demokratije,“ rekao je jedan od demonstranata.
U Buenos Airesu se oko 500 ljudi okupilo na stepenicama Pravnog fakulteta Univerziteta i napravilo improvizovanu bakljadu upalivši mobilne telefone. U Bogoti su se Venecuelanci okupili u belom i održali verski obred i molitvu da nagrada postane „simbol nade“ za narod u domovini.
Politički kontekst
Machado, koja se prema dostupnim podacima krije od avgusta 2024. godine, kaže da želi da iskoristi globalnu pažnju koju donosi Nobel kako bi istakla težnje za demokratijom u Venecueli. Nagrada joj je dodeljena 10. oktobra „za to što je održala plamen demokratije usred rastuće tame“.
Okupljanja dolaze u trenutku pojačane napetosti: američka administracija je, prema izveštajima, pojačala vojno prisustvo u Karibima, što je izazvalo optužbe od strane predsednika Nicolása Madura da se radi o pokušaju da ga svrgnu. Administracija Donalda Trumpa navodno ne priznaje Madura kao legitimnog predsednika.
Politička kampanja i izbori 28. jula 2024. obeleženi su, kako se navodi, širokom represijom — diskvalifikacijama, hapšenjima i kršenjima ljudskih prava. Machado je pobedila na opozicionim primarnim izborima, ali joj je vlast zabranila učešće u glavnim izborima, pa je kao kandidat umesto nje nastupio penzionisani diplomata Edmundo González. González je kasnije zatražio azil u Španiji nakon što je protiv njega izdat nalog za hapšenje.
Machado je poslednji put viđena u javnosti 9. januara, kada je kratko privedena nakon učešća u protestu u Karakasu. Sledećeg dana Maduro je položio zakletvu za novi mandat. U video poruci objavljenoj na društvenim mrežama, Machado je poručila da ova nagrada potvrđuje dostojanstvo i upornost venecuelanskog naroda.
Putovanje u Oslo
Kristian Berg Harpviken, šef Nobel instituta, izjavio je da je bio u kontaktu sa Machado i da ona planira da prisustvuje ceremoniji u Oslu. Zbog bezbednosne situacije zvanične detalje o datumu i načinu dolaska nisu mogli da potvrde.
Napomena: Svi podaci u tekstu zasnovani su na dostupnim izveštajima i izjavama izvora navedenih u originalnom izveštaju. Ovaj članak sumira događaje i reakcije povezane s dodelom Nobelove nagrade Maríi Corini Machado i pratećim demonstracijama širom sveta.
Pomozite nam da budemo bolji.
