Maduro, naslednik Cháveza, uspeo je da ostane na vlasti više od 12 godina uprkos ekonomskom kolapsu, masovnom egzodusu i optužbama UN-a i ICC-a za kršenja ljudskih prava. Njegov opstanak zasniva se na savezu s Kubom, podršci vojske, raspodeli moći unutar chavizma i upotrebi paravojnih grupa. Ekonomski pad je dramatičan (BDP oko 28% nivoa iz 2013.), a izvoz nafte i prihodi pali su na oko 20% nivoa iz 2013. Pred Madurom su novi međunarodni i vojni pritisci koji će odrediti budućnost Venecuele.
Kako je Nicolás Maduro Preziveo Prognoze: Od „Maduradas” Do Očuvanja Vlasti
Nicolás Maduro često iznenađuje javnost svojim ekscentričnim izjavama — veruje da mu se Hugo Chávez pojavio kao ptica i leptir, meša reči i izmišlja izraze koji su u narodu postali poznati kao „maduradas”. Ipak, iza te personae krije se dugogodišnja strategija očuvanja vlasti koja je Madura dovela do statusa najduže aktuelnog predsednika u Latinskoj Americi.
Uspon i nasledstvo Cháveza
Maduro je izrastao iz sindikalnog aktivizma i bio je lojalan saradnik Cháveza, koji ga je u decembru 2012. zvanično označio za naslednika. Iako je 2013. poveo tesnu pobedu nad Henrikiem Caprilesom (razlika 1,59%), od tada gradi sistem kojim neutralizuje unutrašnje i spoljne pretnje — kroz raspodelu moći unutar chavizma, saveze sa partnerima poput Kube i oslanjanje na oružane snage.
Mehanizmi opstanka režima
Njegov opstanak počiva na nekoliko stubova: ključna veza sa Kubom, podrška oružanih snaga, podela beneficija unutar režima i angažman paravojnih grupa („colectivos”). Maduro je, kako stručnjaci ocenjuju, izgradio "konfederaciju" interesnih centara kojima deli pozicije i resurse kako bi sprečio unutrašnje rascepke.
Izbori, optužbe i međunarodni pritisci
Od 2013. izbori u Venecueli su često bili predmet sumnji: sporna su bila glasanja 2017., 2018., 2020. i 2024. Godine 2015. opozicija je formalno osvojila parlament, ali je chavizam potom neutralisao tu većinu političkim manevrima. U međuvremenu, UN i drugi međunarodni organi dokumentovali su ozbiljna kršenja ljudskih prava; izveštaj UN misije iz 2020. ukazao je na razloge koji upućuju na moguće zločine protiv čovečnosti, dok su istrage ICC-a usmerene na kvantifikaciju tih optužbi.
„Dokazi prikupljeni tokom ove istrage potvrđuju da se zločin progonstva iz političkih motiva nastavlja u Venecueli…”, navodi izveštaj iz 2020.
Ekonomija, nafta i egzodus
Madurovo upravljanje ekonomijom dovelo je do drastičnog pada: bruto domaći proizvod je, prema međunarodnim procenama, smanjen za oko 72% u odnosu na 2013. (danas je oko 28% nivoa iz 2013.). Pad PDVSA i prihoda od nafte ogroman je — prihodi od izvoza pali su na približno 20% nivoa iz 2013. (OPEC+).
Posledica su masovni egzodus i humanitarna kriza: blizu osam miliona Venecuelanaca danas živi van zemlje, čime se venecuelanska migracija ubraja među najveće svetske krize raseljavanja.
Spoljna politika i američki pritisak
Maduro se oslanja na međunarodne saveze s Kinom, Rusijom, Iranom i Kubom kako bi ublažio pritisak Zapada. S druge strane, Sjedinjene Države su kroz više administracija koristile sankcije, poternice i diplomatski pritisak — uključujući ciljane sankcije protiv PDVSA iz 2019. — ali to nije dovelo do pada režima. U fazi povećanog vojnog prisustva SAD u Karibima i intenzivnije diplomatije, politička tenzija ostaje visoka.
Zaključak
Maduro je uspeo da preživi predviđanja pada koristeći kombinaciju represije, patronaže i međunarodnih saveza, ali cena za venecuelanski narod bila je visoka: ekonomski kolaps, masovni egzodus i dokumentovana kršenja ljudskih prava. Pred njim su novi izazovi — unutrašnji nezadovoljstva, dalje međunarodne sankcije i pojačan pritisak SAD — koji će odrediti sledeću fazu venecuelanske krize.
Pomozite nam da budemo bolji.
